Ромски проблем у Бугарској све акутнији

Фотографија: БТА/БГНЕС

Више од недељу дана у центру пажње бугарске јавности је оштра напетост у Асеновграду након што је група Рома малтретирала децу у веслачком центру у граду. Маловажан на први поглед инцидент изазвао је невиђене до сада у овом региону масовне протесте бугарског становништва. Становници Асеновграда су прикупили потписе које ће поднети парламенту са захтевом за формирање општинске полиције, изрицање осуђујућих пресуда лицима која су тукла децу и издржавање казне, као и за решавање проблема дивље градње у ромској махали у граду и неконтролисаног прилива Рома из других места. Нису закаснеле ни политичке реакције.

Вицепремијер Валери Симеонов, представник националистичке коалиције „Уједињени патриоти“, је јавно изјавио да у земљи није остварен никакав напредак у интеграцији Рома и проблеми везани за њих се не могу превазићи док се не реши проблем концентрисања Рома у гета. Један посланик из леве опозиције је драматично упозорио да су Роми у земљи каписла-детонатор која може да дигне у ваздух целу Бугарску, исто као што су некада Албанци изазвали „експлозију“ Југославије. И према левици, циганска гета су енклаве криминала које угрожавају и националну безбедност Бугарске. Из партије „Атака“, која је у саставу коалиције „Уједињени патриоти“, сматрају да је реч о сукобу културних модела, који је и веома специфичан, јер за разлику од Бугара, Турака и Јермена који су стационарно становништво, Цигани су социјални номади, а „номад је тај који не улаже ништа у свет око себе него само користи његова добра". Према партији „Атака“, против Рома су потребне санкције па чак и репресалије. Можда је драматизам дебате у друштву и политичким круговима прекомеран али он показује да несумњиво у Бугарској ромски проблем постаје све акутнији.

Све што се данас дешава у Асеновграду није изолован него хроничан случај који се већ годинама понавља у различитим местима наше земље са отприлике истим карактеристикама. Бугарска има Националну стратегију интеграције Рома али нема ефикасну политику њеног спровођења. Чак и из владајуће партије ГЕРБ признају да се у циљу интеграције Рома домаћим и страним средствима финансира мноштво пројеката, међутим, трошење милиона ствара циганске бароне али не и интегрисану у друштву ромску мањину. Владајућа гарнитура и опозиција се не споре ни око тога да решавање проблема пролази кроз једнакости свих заједница пред законом, без опроста за незаконито подигнуте куће, крађу, продају гласова на изборима. Али се спори и око тога да ли све партије подржавају то, јер према посланику из владајуће партије ГЕРБ Маноилу Маневу, „једном делу политичких партија у Бугарској је потребна ромска заједница управо таква какву тренутно имамо – неинтегрисана, неписмена, незапослена, гладна, сиромашна и која поштује законе ове државе".

Након вруће расправе која је трајала пуна три сата, јуче је парламент усвојио извештај о спровођењу Националне стратегије интегрисања Рома у 2016. години. Вицепремијер Валери Симеонов је у закључку казао да одавде па надаље социјална давања треба исплаћивати само онима који су завршили образовање и раде. По речима вицепремијера, сви су убеђени да је интеграција Рома дугорочна политика, део које су политика борбе против сиромаштва и политика социјалне инклузије. О томе да су ове политике у Бугарској неефикасне јасно говоре објављени само пре месец дана подаци Националног завода за статистику. Године 2016. удео сиромашних у ромској етничкој заједници је износио 77,1%, док је он међу припадницима бугарске етничке групе био 15,7%. Међу сиромашнима у бугарској етничкој групи преовлађују пензионери (42,6%), док у ромској – незапослени (39,1%). Код Рома 78,5% сиромашних људи има завршену основну школу или нема никакво образовање. Не постоји сиромашан Ром који је стекао високо образовање. 

Ромски проблем у Бугарској не само остаје него се изгледа и продубљује.

Превод: Албена Џерманова

Више из ове категориjе

Инвестиције у образовање – инвестиције у будућност

Тема о образовању је често присутна у вестима и увек изазива расправе и подељена мишљења. Али једно од њих превагне над осталима, а наиме – да је потребно више инвестиција у образовање. До тог закључка су дошли и новинари на отварању Међународне..

објављено 22.11.17. 11.40

Др Ено Ауфдерхајде: Ако се млади научници никада више не врате у своју домовину, то је опасно!

Немачкој фондацији за подршку научних истраживања „Александар фон Хумболт“ додељено је највише институционално одликовање Бугарске – Почасни знак Председника Бугарске. Шеф државе Румен Радев је награду уручио генералном секретару Фондације др Ену..

објављено 21.11.17. 15.04

Хроника балканских догађаја

ЕК смањује претприступну помоћ Турској Чланови Европског парламента државе-чланице ЕУ су се договориле да смање претприступну подршку Турској за 105 млн евра и замрзну других 70 млн евра од унапред планираног финансирања. Ова одлука се..

објављено 20.11.17. 16.28