Ансамбл „Дунав“ – понос за националну културу Бугарске

Град Видин се налази у северозападном делу Бугарске, на обали реке Дунав. Његов географски положај, а посебно то што се налази у близини Римуније и Србије, условљава међусобне утицаје на традиционалне културе. Вековни суживот је оставио траг и на јединствену фолклорну баштину становника Видина – на музику, народне игре, песме, обичаје и обреде. Ансамбл народних песама и игара „Дунав“, који је познат по својим изврсним самосвојним певачима, свирачима и играчима, афирмисао се и као чувар фолклора из видинског краја. Ове године ансамбл обележава 45 година од свог оснивања.

Снимка
Његови први кораци нису били лаки, уследиле су године стваралачког трагања и упорног рада а захваљујући томе, као и великој љубави према традицији, ансамбл се афирмисао као један од најбољих у нашој земљи што потврђују бројни успеси код нас и у иностранству. 




Генчо Генчев, главни уметнички руководилац Ансамбла народних песама и игара „Дунав“ из Видина нам је испричао о важним фазама његовог развоја:

„Дошао сам четири године после оснивања ансамбла. Први хорски диригент био је колега Љубен Болдоков, а диригент оркестра – Камен Маринов. Након што сам дипломирао на Музичкој академији 1975. године, постао сам члан ансамбла „Дунав“. Музичари су већ били стекли знања из нотног писма. Само смо кола свирали по слуху. Ниједна од певачица није знала да чита ноте. Постепено смо привукли младе певачице које познају нотно писмо. Сада је лако пошто је већина њих завршила музичку академију. Када сам дошао у ансамбл, Филип Кутев, оснивач ових састава код нас ми је рекао: “Одлазиш у ансамбл али мораш бити препознатљив за бугарске слушаоце – другим речима: да не будеш „бледи имитатор“ ансамбала из северне Бугарске, из Пиринског краја итд. Мораш створити свој стил, мораш доћи до локалних људи, песама, мелодија које ћеш понудити за саставе под твојом управом, а кад засвирате и запевате на радију да сви знају да сте из видинског краја.“ То је мој главни задатак – да прикупљам народне песме, истражујем, негујем и промовишем фолклор северозападне Бугарске. Међутим, ансамбл који наступа у иностранству, треба да на свом репертоару има игре, песме и кола и из других фолклорних подручја земље, јер ми у свету представљамо не само наш крај него и Бугарску.

Снимка
Лауреати смо и добитници златних медаља свих бугарских фестивала. Године 1981. уручена нам је највећа награда такмичења у пољском граду Закопане – „Златна секира“. Цитирам и речи проф. Рајфуса са Универзитета у Кракову: “Ви сте повратили хегемонију бугарских састава за правилно тумачење бугарског фолклора.“ Имали смо успех и на једном озбиљном такмичењу у Турну Северину, Румунија, а такође у Италији и Египту. Са фолклорних манифестација у Бугарској освојили смо „Златну лиру“ Савеза бугарских музичких и плесних уметника. У Турској нам је додељена друга награда на такмичењу на којем је учествовало 20 састава. Све наше награде изложене су у витрини у просторијама ансамбла. Захвални смо актуелном градоначелнику Видина који улаже велике напоре и пуно нам помаже. Познато је да је северозападни део Бугарске најсиромашнији, пара нема, али упркос свему, он даје све од себе да би чланови Ансамбла „Дунав“ имали сигурност и услове за даљи развој и нове успехе састава. Захваљујем му се и у њихово име.“






Превод: Албена Џерманова

Фотографије: лична архива Ансамбла „Дунав“





Више из ове категориjе

Влчо Иванов: „Сликари кичицом дочаравају фолклор, док ми, музичари, дочаравамо га у нашим песмама“

Влчо Иванов је певач који дотиче срца слушалаца својим баршунастим гласом као да користи филигранску технику у извлачењу звука. Било му је тек 15 година када је почео да пева по саборима. Отада је освојио и признање публике. Његови поштоваоци и колеге..

објављено 13.9.17. 16.06

Марија Терзијска и Надја Мурџева – две „златне девојке“ фолклорне кореографије за децу

Много труда, вежби и искуство нагомилано током протеклих година – то је цена успеха за једну од „златних девојака“ бугарске ритмичке гимнастике. Успех би био незамислив без снаге духа и љубави коју наше најмлађе ритмичарке носе у срцима, рекла је..

објављено 30.8.17. 14.37

На Петровој њиви одата пошта борцима палим у Илинданско-Преображенском устанку

За људе из Странџанског краја је Петрова њива света земља. На том месту које се налази у атару села Стоилово, Општина Малко Трново, далеке 1903. године је одржан конгрес уз учешће чланова Македонско-једренске револуционарне организације. На..

објављено 23.8.17. 14.22