Пећине у Врачанском делу Старе планине

Врачански део Старе планине познат је по томе што је ту пао за слободу Бугарске наш велики револуционар и песник Христо Ботев, али знају га и по бројним природним знаменитостима. Његове падине прекривене вековном буковом шумом и ретким биљним врстама, спуштају се до западног дела Старе планине. Од пролећа до лета овај део планине је посебно привлачан.

Снимка
Када се након дугог пењања стрмим планинским стазама човек окрене према низијама, пред њим се као на длану отвара лепота Бугарске. Ма колико дуго трајало пењање, туристи некако неосетно стижу на циљ, а поред свега осталог у њиховом сећању остају дивни пејзажи и мирис дивљих јагода. Када врућина постане неподношљива, хладовина се може наћи у сенци неког ораха или у недрима пећине.

Снимка
На територији Природног парка Врачански Балкан налази се преко 500 пећина и понора – прича наш водич Јулиујан Тананов – То је тако јер је сама планина кршка. У њеној грађи преовлађују седименталне стене. Седименти из различитих геолошких епоха се добро могу видети на подручју села Гара Лакатник.

Снимка
Међу познатијим пећинама у Врачанском делу Старе планине је Леденика – бисер парка природе. Дворане ове пећине красе сталактити и сталагмити. Зими температура у прве две дворане пећине износи око 15-16 степени испод нуле. Вода која капље са таванице претвара се у фине ледене формације по којима је и пећина названа Леденика.”

Снимка
Пећина је дуга око 300 метара и има 10 дворана. Пре него што буде званично отворена за посетиоце 1961. године, овчари из околине су је користили као „природни фрижидер“ – овде су држали овчје млеко. Године 1962. она је добила статус природне знаменитости. Величанствена и непоновљива, својим необичним стеновитим формацијама које је вода обликовала, буди људску машту. Многе од тих формација имају своја имена: “Крокодил”, “Глава џина”, “Соко”, “Божић Бата”, “Кућица Бабароге”итд. У првој дворани, која је названа „Предворје“, уздиже се ледени стуб пречника од скоро 21 метра, окружен леденим формацијама. Следе “Мала дворана” и ходник “Комата” и ево стижемо до тзв. “Концертне дворане” у којој се деценијама одржавају концерти – кратки због високе влажности, дивни – због акустичности дворане која доприноси да музичка дела звуче попут божанствене мелодије.

Снимка
Ево ту је и тзв. “Бела дворана”. У њој се налазе стеновите формације „Језик свекрве“, „Жена џина“, „Слон“, „Девојка која се купа“. Највиша тачка пећине носи име „Седмо небо“ – она је приступачна само најискуснијим туристима.

У околини села Горње Озирово налази се једна од најдубљих понорских пећина у Бугарској “Барките 14” – наставља своју причу Јулијан Тананов. – Денивелација од улаза до најниже тачке пећине износи 354 метра. Она је веома занимљива али тешко приступачна – није уређена за туристичке посете. Зато у њу улазе само искусни спелеолози.

Снимка
Једна од најдужих пећина у Бугарској – Тамна рупа, пак се налази у региону села Гара Лакатник. Љубитељи екстремних доживљаја могу да у Центру за посетиоце Природног парка Врачански Балкан ангажују искусног водича.”

Сви спелеолози из Софије пролазе обуку управо у Тамној рупи. Укупна дужина њених дворана износи око 2.750 метара. У ниском делу пећине тече река чије су воде обликовале дупле дворане, језера, водопаде…

Снимка
“Међу најзанимљивијим пећинама у Врачанском делу Старе планине је и Змајева рупа
каже ЈулијанТананов. – Она представља понор дубине 70 метара са два језера на дну. Природа је тамо обликовала лепе формације у облику локвања. У атару села Челопек, у близини Черепишког манастира, налази се пећина Дедина рупа. Она је вишеспратна а за њу и Змајеву рупу спелеолози кажу да су најлепше пећине у нашој земљи.”

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: Дарина Григорова, Забавни парк „Леденика” и архива

Више из ове категориjе

Бугарска и Турска ће заједнички промовисати своје обичаје

У различитим градовима широм Бугарске ће бити организовани дани турске културе који имају за циљ да бугарску публику упознају са традиционалном културом земље. Исте активности, али посвећене Бугарској и њеној култури, биће одржане у појединим турским..

објављено 11.11.17. 08.55
Министар Ангелкова за време једне од спроведених провера на плажама у нашим летовалиштима

Упркос оптимистичним прогнозама за туризам туроператери траже оставку министра Ангелкове

Након што је последњих дана септембра Институт за анализу и оцену туризма обелоданио да је летња туристичка сезона била веома успешна и да се до краја године очекује раст туриста од 8 одсто, па и више, у првим данима октобра Асоцијација бугарских..

објављено 8.10.17. 08.45
Румен Драганов

Бугарска се може похвалити веома успешном туристичком сезоном

Директор Института за анализе и оцене у туристичком сектору Румен Драганов је објавио у јавности да је овогодишња летња сезона у Бугарској била веома успешна. За агенцију БГНЕС он је изјавио да је до краја августа у Бугарску остварено више од 8,3 млн..

објављено 29.9.17. 12.43