У знак сећања на Aпостола слободе

Фотографија: operasofia.bg

Вечерас је свечани концерт којим се у главном граду Бугарске обележава 180 година од рођења Васила Левског – Aпостола слободе. На отвореној  сцени у парку Војне академије „Георги Стојков Раковски“ биће изведено једно скоро непознато дело - Ораторија-реквијем „Васил Левски“ композитора Бојана Икономова за хор, троје солиста, оркестар и рецитатора. Текст ораторије написао је песник Димитар Точев. Идеју о извођењу вокално-инструменталног дела дао је академик Пламен Карталов, директор Софијске опере и балета. Први снимак овог дела је документарни. Урађен је у Карлову - родном граду Васила Левског, у фебруару 1973. године - око месец дана пре него што је композитор напустио овоземаљски свет.  Солисти су Сабин Марков (баритон), Стефка Попангелова (сопран) и Рени Пенкова (мецосопран). Диригент је Васил Стефанов. Хорску партију изводи Ансамбл народних песама БНР (састав који више не постоји) у пратњи Оркестра Пловдивске филхармоније. Крајем исте године регистрован је и студијски снимак. Овог пута са Симфонијским оркестром БНР и горе поменутим солистима, хором и диригентом. Рецитатор је Васил Стојчев. У тексту, који је прожет поштовањем према великом Бугарину – Левском, али и који носи трагове времена у којем је написан, између осталог се каже:

Верници одлазе на Божји гроб да би на иконе своје оставили делић Крста Божјег. Делић са вешала твојих у срце сам ставио – у бујну ватру… Да крв моја црвена буде немирна… Слава! Слава свим херојима! …




На програму концерта посвећеног годишњици рођења Васила Левског су још два дела – „Жртва вечерња“ Павела Чеснокова и фрагмент „Импровизације“ Панча Владигерова. На музику бугарског класика створена је балетска представа која дочарава ликове Свете Софије и њене три кћери – Вере, Наде и Љубави.

У сасвим другачијем стилу је песма композитора Димитра Пенева, на текст Александра Калчева. Изводи је глумац Антон Радичев. Она је пуна горчине због неискорењивих људских мана а, такође, и због проблема нагомиланих у нашој држави последњих деценија. Текст је написан у облику писма Левском.

Нестаје народ и сам себе спасава где га очи воде.

Оставља домовину и тражи државу, у којој му пружају заштиту.

Пишем ти, Ђаконе...

Брука је што када смо немоћни увек тебе тражимо… Брука је што још не знамо ко те је издао и где ти је гроб…




Иако их није пуно, током година су писана дела посвећена Василу Левском. Аутор два од савремених дела посвећених величанственом лику апостола слободе је Стојан Бабеков – композитор и хорски диригент. У 80. годинама минулог века за тонски архив БНР снимљена је кантата „Заклетва пред Левским“ у извођењу мешовитог хора „Петко Стајнов“. Диригент је Стојан Бабеков.




„Тропар Светом јерођакону Игнатију-Левском“ наслов је другог дела Стојана Бабекова. Године 2014. снимио га је мушки састав Мешовитог хора БНР под управом диригента Румена Рајчева. Само да кажемо да Левски није канонизован за свеца, без обзира на спроведену пре неколико година широку друштвену кампању с тим у вези. У наслову тог дела реч „свети“ је ауторско решење.





Превод: Албена Џерманова


Више из ове категориjе

Бугарско учешће на Монтре џез фестивалу у Јапану

Почетком новембра су Вања Монева и неколико певачица хора названог по њеном имену учествовале на последњем издању Монтре џез фестивала у Токију, Јапан. Вања Монева, која је основала и руководи саставом од 1994. године, једна је од најпопуларнијих..

објављено 16.11.17. 10.35
Борис Петров на сцени Џез фестивала у Русеу

Три вечери џеза на обали Дунава

Од 16 до 18. новембра ће лепи подунавски град Русе бити домаћин 42. издања Џез фестивала који се традиционално одржава у овом граду. Ово је најстарији домаћи џез форум чији је оснивач покојни кларинетиста и саксофониста Петар Петров – Парчето који је..

објављено 15.11.17. 10.30

Пројекат MyStory of Folklore – древне мелодије и ритмови

MyStory је нов пројекат, дело неколико народних извођача и једног DJ. Прве две речи исписане су заједно и овако подсећају на реч Mystery – ону, са којом већ деценијама у свету повезују наш фолклор. Наравно, реч је о чувеном хору „Мистерија..

објављено 13.11.17. 10.57