Некада је на стотине ходочасника пролазило пешице једном стазом у величанственој планини Рили да би стигло до Рилског манастира и поклонили се моштима Јована Рилског-Чудотворца. Ова стаза постоји и данас, али је већ опремљена као туристичка рута која пролази поред Сувог језера, које повремено нестаје.

Од Рилског манастира до Кирилове пољане стаза иде уз пут који стиже до пећине у којој је као испосник живео Јован Рилски – небески покровитељ Бугарске чији се гроб налази у близини.

Са Кирилове пољане отвара се прелеп поглед на врхове Орловец, Двуглав (Двоглав), Игла(та), Јелени врх и Злија заб (Зли зуб). Са последњег врха према пољани окомито се спушта усеклина названа Зли потоци, а Игла(та) је један од најнеприступачнијих врхова у Рили. Кирилова пољана је полазиште за планинарске домове „Рибни езера”, „Грнчар” и врх Мусала.

Следећа рута води према Сувом језеру и Кобилином браништу, одакле се може наставити према планинарском дому Маљовица и истоименом делу Риле. Овим путем су пролазили како ходочасници, тако и коњски каравани.

Од Кирилове пољане стаза креће кроз букову шуму и онда се постепено пење скоро директно према Злом зубу. Наставља се по десној дијагонали, а онда следе вијуге пута које овде називају „кркулице”. На једној од њих кроз шуму молике провиди се величанствени Зли врх чије окомите литице личе на намргођене обрве. А негде доле, у долини види се и Рилски манастир.

Када прођете поред неколико стабала молика које су олује ишчупале, настављате стазом скоро хоризонтално десно и тако ћете се обрети у средини камених река. На једној стени издубљен је натпис: „Добро дошли, манастирски гости”, издубљен је такође и крст.

Почетак ходочасничке стазе је у долини реке Бели Искар, она је повезивала северни део Риле са Рилским манастиром. Том стазом су ишле све богомоље пре појављивања Рилске железнице, а касније и аутобуског превоза.

Стаза се надаље убрзо почиње пењати, потом постаје равна и одједном се као у фами негде доле појављује језеро.

Пољана унаоколо ишарана је хиљадама белих, љубичастих и црвених цветова. С леве стране језера спушта се стрма травната падина, одакле се отвара поглед на планинско седло Кобилино браниште.

Суво језеро се налази на надморској висини 1.928 м, у коритастој ледничкој долини, а површина му је око 2 хектара. Оно је безоточно, пуне га топећи снег са стрменитих коса, поток који тече низ Кобилино браниште и вода која се слива из Поповокапских језера. Понекад лети језеро нестаје, одакле му и име – Суво језеро.

Пут од Кирилове пољане до Сувог језера обично се може прећи за око 2 сата. После предаха на обали дивног језера већина људи се враћа натраг, док неки настављају даље стазом према Кобилином браништу и Маљовици.

Превод: Ана Андрејева

Текст и фотографије: БГНЕС