До манастира у средишњем делу Старе планине не можете доћи добро познатим и утабаним путевима. Годинама можете да пролазите крај њих а да их ни не примећујете, све док вас једног дана случајност, радозналост, летимичан поглед на леп призор или пријатељски позив не натерају да баталите досадне туристичке понуде и кренете уском планинском стазом која ће вас одвести у друге светове.

Међу њима је и живописна рута која пролази кроз један од најлепших крајева северне Бугарске – између мора дрвећа и брда претпланинског појаса Старе планине дуж Парка природе Средишњи део Старе планине. Главни циљ је обилазак шест старопланинских светиња – Гложенског, Тројанског, Батошевског, Новосеоског, Соколског и Дрјановског манастира. Ако имате мало више времена добро би било да скокнете и до Етнографског комплекса „Етара“ код  града Габрова, пећине „Бачо Киро“ и еко стазе изнад Дрјановског манастира.

„Прави“ почетак или полазна тачка путовања кроз време је град Јабланица, али не због укусног ратлука и алве који се производе у том месту. Одавде почиње стаза која води до села Мали извор кроз које се пролази како бисте стигли до прве светиње – Гложенског манастира који је смештен у северном делу Старе планине.

Према предању, Гложенски манастир је у 13. веку изграђен по наредби украјинског војводе Георгија Гложа уз благослов бугарског владара Ивана Асена II. У тој обитељи се некада крио борац за националну слободу Васил Левски, а након ослобођења земље од Турака у њој је заточен и чувени бугарски писац Васил Друмев. До манастира можете доћи колима или пешке. Према народном веровању, онај који успе да се попне горе, постаће упола хаџија, али нико не зна да ли ће постати прави хаџија ако се два пута попне до манастира. Кад уђете у светињу одједном схватате да се налазите на стени, а кад погледате у стене преко пута обузима вас осећај да лебдите у ваздуху.

У потрази за путем до Новосеоског манастира прошетали смо узаним улицама града Априлца. Реч је о првој обитељи изграђеној у доба Националног препорода, док велики део осталих манастира потиче из ранијег периода. Новосеоски манастир је име добио по четврти „Ново село“ у којој су га у 19. веку подигли имућни мештани. Ћерке неких од њих су једне од првих монахиња у њему. За манастир је речено да има кратку, али зато веома тужну историју – ова светиња се нашла у центру сукоба за време Априлског устанка против Османлија. Током девет дана је на том месту успостављена бугарска власт и створена Новосеоска република.

Данас је овај манастир један рајски кутак – добро уређено двориште, чесма, четири смреке које делују тако као да су израсле из зидина цркве.

Изнад четврти „Островец“ у Априлцима успон постаје стрм и налазимо се лице у лице са највишим врхом Старе планине – врхом Ботев (2.376 м). Успут станите да бисте се фотографисали на Лављем мосту у селу Селиште.

За разлику од истоименог моста у престоници мост у Селишту је мањи и уместо четири има два лава. Након обиласка  настављамо даље према Батошевском манастиру који се налази високо, око 10 километара у подножју планине.

Манастир је у 13. веку основао бугарски патријарх за време владавине Михаила II Асена (1246-1256). У доба Националног препорода у том манастиру је при цркви формирана једна од првих бугарских световних школа коју су похађали монах Матеј Преображенски – Миткалото и борац за слободу Бачо Киро. Има и женски Батошевски манастир који се налази у селу Батошево. 

На крају наше руте налази се Соколски манастир смештен изнад Етнографског комплекса „Етара,“ 15 километара југоисточно од Габрова, на месту Соколова пећина. Оснивач и први игуман манастира, који је назван по месту на којем је изграђен, био је архимандрит Јосиф Соколски.

Нешто што ће вам прво запасти за оком је лепо манастирско двориште. У средини дворишта налази се чесма округлог облика коју је изградио архитекта Кољо Фичето. Чесма има осам лула у облику главе сокола. Видећете и новчиће који су посетиоци бацили у воду у нади да ће се поново вратити. За разлику од осталих манастира, овде имамо један изузетак када је реч о архитектури и грађевинарству – у средини дворишта је уместо цркве изграђена чесма са соколовима. Сама црква је подигнута наниже од чесме.

Она је са веома занимљивим спољним и унутрашњим зидним сликама које су мајстори из села Шипка насликали пре 150 година. Постоје подаци да је на том месту, још за време Другог бугарског царства (1185–1396), био пећински манастир тако да није случајно да је на истом том месту поново подигнут манастир.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова