О настајању једне загонетке

Фотографија: Људмил Фотев

Мало пре него што је постало јасно како је експеримент са услугом вештачке интелигенције Фејсбука прекинут због језика који су два вештачка саговорника сама смислила, а који је био неразумљив за све остале учеснике на мрежи, аутоматски превод на бугарски није показивао никакве знаке неке нарочите интелигенције. За наслов спота који смо ставили на фејсбук – „Да куцнемо у дрво“ аутоматски је предложен превод на енглески који би звучао исувише вулгарно евентуалним потрошачима. Зато када су неки од музичара, који су учествовали у поменутом споту, окончали са снимањем свог новог пројекта, они су пажљиво размотрили могуће последице аутоматског превода. Испало је да се њихово име на бугарском „Гатанка“ на француски преводи као загонетка, да и не говоримо о једној од њихових финалних музичких ствари, „Понуда петла“, која би свакако привукла пажњу корисника сајтова означених са Х.

И ако вам се овај почетак чини мало даље од насловне теме, онда је време да сазнате како се ствара спонтани џез. Када је одгледао поменути спот у Бечу, где ради, саксофониста и кларинетиста Љубомир Господинов је ухватио први авион за Софију и стигао баш на време када су протагонисти спота Теодосиј Спасов и Ерол Ракипов ушли у студио да ураде  нешто „озбиљније“. Ерол, који је већ био радио са Љубомиром предложио му је да узме саксофон и тако је настао први део пројекта „Да куцнемо у дрво“. Који дан касније тих пола сата снимљене музике наишао је на позитиван одјек па их је Теодосиј опет позвао да се окупе, али су се Ерол и Љубомир вратили из Брна у Беч. Планирани одмор је ипак одложен, а Љубомир је у пртљаг овога пута стрпао и бас-кларинет.



Без много приче почело је расвиравање. Само овлаш су наведени тоналитети и ритмови, структуре и трајање музичке ствари. Моћ уображавања коју подстиче свирање на кавалу уследила је ромињању маримбе на почетку композиције. Сопран-саксофон је у опозицији и као да се пресијава у сунчевој светлости. Кавал стреми ка облацима, у ниским регистрима маримбе осећа се скопчаност са Земљом и тако је после око седам минута настала композиција посвећена великом бугарском приповедачу Јордану Радичкову и његовом драмском делу „Покушај летења“ које је у току више деценија играно на позоришним сценама.




Долазећи с пучине, таласи као да се ломе испод палица маримбе, а такође и у солоима саксофона. Теодосиј, као и увек креативан када треба да смисли наслов неке композиције, слаже се да странџанска мелодија „Мари Маро“ може да зазвучи уверљиво и на шпанском као „Mar y mar-Oh!“ – ипак Ерол већим делом године ради на Карибима, а његов соло аргентинске класике „Alfonsina y el mar” истовремено је оригиналан и суптилан. Свечани финални део преноси тројицу музичара у свет другачијих ритуала. Тако је настао и поднаслов – „Понуда петла“.  После снимања добијам и це-дее трија Љубомира Господинова – један певац ме посматра са омота једног диска, а трио се зове „Klok“.

Име „Гатанка“ („Загонетка“) смислио је Теодосиј – пре око 20 година он и још двојица џезера, Анатолиј Вапиров и Стојан Јанкулов отишли су у Мајами, јавили се Еролу, а нешто касније се појавио квартет „Бајка“, који је по њиховом повратку у Бугарску неко време наставио рад под именом „Fairy Tale trio“. А какав бољи израз поштовања традиција и слободе интерпретација од прелаза са причања прича на одгонетање скривених порука загонетки. Музика Ерола, Теодосија и Љубомира подстиче расположење, док одговор на загонетке они остављају нама.

Превод: Ана Андрејева
Више из ове категориjе
Пламен Карталов

Бугарски оперски редитељ добио светско признање

Директор Софијске опере академик Пламен Карталов постао је први оперски редитељ позван да постави представу у склопу престижног Пучинијевог фестивала у Торе дел Лагу, Италија. Фондација у чијој се организацији одржава овај музички догађај Карталову је..

објављено 15.8.17. 14.58
Михаил Ангелов

Преминуо Михаил Ангелов

У 85. години преминуо је истакнути бугарски диригент и један од оснивача Камерног ансамбла „Софијски солисти“ Михаил Ангелов. Маестро Ангелов је био директор и главни диригент оперских позоришта у Русеу, Пловдиву, Бургасу и Благојевграду. У периоду..

објављено 18.7.17. 13.44

У знак сећања на Aпостола слободе

Вечерас је свечани концерт којим се у главном граду Бугарске обележава 180 година од рођења Васила Левског – Aпостола слободе. На отвореној   сцени у парку Војне академије „Георги Стојков Раковски“ биће изведено једно скоро непознато дело -..

објављено 17.7.17. 13.04