„Златна прашина – 2017” – Тајна успеха лежи у сталном обнављању и надградњи ...

Тако тврде организатори Међународног фолклорног фестивала „Златна прашина“ у селу Челопеч, чије је 4. издање одржано крајем јула.Фестивал обухвата концертни и такмичарски део, а ове године „Златна прашина“ је удружила напоре и са  Међународним фолклорним фестивалом „Витоша“. Већина гостујућих група наступила је у Софији и у Челопечу, селу у Софијској области са око 2.000 становника. Међу гостима из иностранства биле су групе из Чилеа, Бразила, Сингапура, Турске, Кине, Индонезије, Аргентине ... Међу бугарским учесницима треба посебно поменути домаћине из Челопеча – Дечји плесни састав „Изворчета“ („Изворчићи“) ,плесни састав „Бугарче“, као и Фолклорни ансамбл „Средец“ из Софије. Фестивал је одржан у парку „Корминеш“, који се налази на брежуљку недалеко од Челопеча. У такмичарски део могли су се укључити само домаћи  аматерски састави.

Међу награђенима ове године било је неколико формација из града Златице под руководством Марије Лешкове. Једна од најпознатијих чланица ансамбла „Мистерија бугарских гласова“ говорила је о фестивалу, али не као уметница која је обишла свет, него је покушала да на њега погледа из угла певача у аматерским групама – обичних људи различитих занимања, који слободно време посвећују бугарском фолклору.

Марија Лешкова (десно) и женска фолклорна група из града Златице
„Фестивал доноси велику радост житељима овог подручја – каже певачица.Аматерима је важно не само да се испољавају на сцени већ и да сазнају више о култури других народа. Пре 5-6 година сам почела да радим у читаоници „Христо Смирненски“ у Златици – најпре са трогласним женским хором који постоји више од четири деценије. Обновили смо репертоар, у састав смо примили нове певачице. Нама је велико задовољство да певамо акапела (без инструменталне пратње), да негујемо традицију. Имамо и групу ученика, коју смо основали, зато што су родитељи желели да укључе и своју децу. Мушку групу смо створили пре неколико месеци.“




Раскошне класичне и фолклорне игре из Индије представљене су још на првом издању фестивала „Златна прашина“. Ове године из земље древних култура и религија стигла је група „Спандан“. Ево шта каже вођа састава:

Снимка
Зовем се Фалгуни Хирен, руководим групом „Спандан“.Њено име се преводи као куцај срца. Долазимо из савезне државе Гуџарат. Група је утемељена 1989. г., а од 2001. г. путујемо широм света и наступамо на међународним фестивалима. У Бугарској смо први пут. Нисмо знали ништа о вашој земљи сем што се налази у источној Европи. Решила сам да пре доласка не тражим информацију у интернету, већ да се препустим својој интуицији и чулима. Бугарска нам се јако свиђа исто као и одлична организација фестивала. Више нам се допало зеленило у које је утонуо Челопеч него ли бука велеграда каква је Софија, где смо такође имали наступ.“

Хорхе Андрес Агире је руководилац оркестра који прати плесни састав Expresión Latinoаmericana из Еквадора. Група је утемељена 1981 г. и отада је заступала своју земљу на многим угледним интернационалним форумима, а добитник је и више награда.

Хорхе Андрес Агире
„Ја сам професионални музичар и вођа групе која свира традиционалну музику Еквадора. Бугарска нас је јако импресионирала, а имали смо баш лепи пријем овдашње публике.“

Ансамбл „Чајавец“ из Бања Луке
Хаџи Момчило Мошо Весовић, директор Ансамбла народних игара и песама КУД „Чајавец“ из Бања Луке у Републици Српској (Босна и Херцеговина) каже:




Амиран Паичадзе, вођа ансамбла „Мцвервали“ из Грузије, представља програм састава:

Ансамбл „Мцвервали“
„Из
водимо грузијске народне игре из различитих крајева земље – Аџарије, Игурије, планинских подручја и т.д. Импресионирани смо тиме што је инфраструктура села Челопеч таква да омогућује одржавање толико великог интернационалног фестивала. Обично се форуми таквог формата приређују у великим градовима. Треба да сте поносни и својом одличном бином, и топлом и предусретљивом публиком.“

Маргарита Богданова, уметнички директор фестивала „Златна прашина“, сумира резултате овогодишњег издања:

Ове године смо угостили много већи број група из иностранства, а на реновираном тргу смо сваке вечери пре званичног програма организовали т.зв. „школу плеса“. Свака страна трупа је представљала неку типичну за своју земљу игру, док су се остали учесници фестивала трудили да  је колико-толико науче изводити. У такмичарском делу ове године је учествовао искључиво обрађени фолклор. Велику помоћ у организовању фестивала пружила нам је општина Челопеч. Сваке године обогаћујемо програм, зовемо већи број учесника, али о организацији брину исти људи као и пре четири године када је било прво издање фестивала.“

Нина Калојанова, секретар општине Челопеч, представник Организационог одбора, додаје:

„Сваке године унапређујемо организацију фестивала. Ове године гостовало нам је троструко више група из иностранства. Наш тим није велик, па нас посебно радује када од страних учесника добијемо високу оцену за уложени труд.Они наш фестивал упоређују са великим форумима којима су присуствовали и тврде да нам је ниво веома добар. То нас инспирише да будемо иновативнији и да унапређујемо свој рад.“

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: Албена Безовска и организатори фестивала „Златна прашина“

Више из ове категориjе
Влкана Стојанова

Влкана Стојанова: Волим песме које одишу лепотом, неустрашивошћу и људскошћу

Влкана Стојанова је била очаравајући глас Тракије који је пленио врхунским извођачким умећем. Извођењем песама које карактерише сложена тракијска орнаментика, јасном дикцијом, природном поставком гласа и великим распоном вокала је Влкана Стојанова била..

објављено 19.8.17. 08.35

Међународни фолклорни фестивал „Витоша 2017“ одише националним духом

Посебну атмосферу Софији крајем јула придаје културни догађај који је овде приређен од 21. до 25. овог месеца – Међународни фолклорни фестивал „Витоша 2017“. Плесни састави на овогодишњем 21. издању фестивала долазе са свих континената ,..

објављено 25.7.17. 14.47

Славка Секутова: „Много сам песама отпевала, много сам радости пружила, али и много љубави добила“

Наша позната певачица народних песама из Граовског краја (специфичне подобласти тзв. Шоплука) Славка Секутова је у нашој музичкој баштини оставила дивне обрасце тзв. „граовског певања“ које се истиче по специфичној вокалној техници, а карактеристично је..

објављено 22.7.17. 09.15