Летња шетња резерватом „Сосковчето” у Родопима

Кажу да је август набоље време за шетњу у планини, нарочито ако желимо да побегнемо од врућине и живота у бетонском граду. Наравно, за искусне туристе је погодна свака сезона, јер њих не може да заустави ни киша, ни снег. Време у планини се повинује једино годишњем добу. Тамо, у планинским висинама, човек заборавља на животне бриге и као да се налази у неком другом свету, међу звуцима и сликама природе.

Снимка
Има у Бугарској места која нас одмах освајају и на посебан начин смирују.  То су претежно неприступачна места у планини где независни дух бугарске природе чува угрожене животињске и биљне врсте. Међу њима је резерват „Сосковчето”, западно од Смољана – највећег града у централном делу планине Родопи, око 240 км од Софије.

Снимка
У заштићеном подручју које обухвата скоро 175 ха, може се видети тзв. биљка ускрснућа (Haberlea rhodopensis) , као и родопски лиљан
(Lilium rhodopeum) који цвета у августу. А ако до сада нисте видели репате водоземце, овде ћете их видети. Веома могуће је и да сретнете великог тетреба, дивокозу, срну и медведа. Зато немојте се само осмехнути и наставити даље кад наиђете на таблу која садржи инструкције како да се понашате ако се пред вама изненада појави медвед него станите и пажљиво прочитајте! Пре изградње еко-стазе “Кањон водопада” резерват је био неприступачан људској нози. Сада, међутим, љубитељи дивље природе изблиза могу да виде сав шумски свет резервата.

Снимка
Рута за шетњу парком је означена таблама и посебно обележена. Почиње од места Арнаутското, на путу Смољан – село Мугла, на подручју Криве реке. Она није међу најлакшим поготово за људе који нису навикли да се пењају по стрмим стазама, а траје отприлике четири часа. Стаза вијуга кроз кањон реке “Сосковчански дол”, међу вулканским риолитским стенама које мештани називају Редените камъни (Поређано камење). Денивелација стазе је око 700 метара.

Снимка
Током година обликовани су живописни слапови на реци због којих је еко-стаза у резервату добила име Кањон водопада. У овом рејону пребројано је око 46 водопада од којих се само 10 могу видети. Имена импозантнијих водопада поред којих пролази еко-стаза исписана су на таблама. Ту су “Ропката” (Рупа), “Казаните” (Казани), “Сърцето” (Срце), “Каскадите” (Каскаде). Висина највећег од тих водопада је 68 м, а име му је „Орфеј“ – по познатом митском певачу који је према легендама живео у мистичној планини Родопи.

Снимка
На рути има пуно дрвених мостића преко којих туристи могу да пређу с једне на другу страну бујне реке. Пењући се према водопаду “Камен улей” (Камени усек), туристи имају прилику да сву ову лепоту виде и сликају из различитог угла.

Снимка
Тамо где рута пролази кроз стрмији терен она је обезбеђена гелендерима и ужадима, а постављене су и табле које туристима помажу да стигну до три туристичке осматрачнице са којих се пружа диван поглед на околину.

Снимка
Најлепша од њих налази се на највишој тачки руте – на 1.800 м надморске висине. Кад је време јасно призор је предиван а поглед се простире чак до суседне Грчке.

Превод: Албена Џерманова

Фотографиjе: Дарина Григорова и wikipedia.org

Више из ове категориjе
Министар Ангелкова за време једне од спроведених провера на плажама у нашим летовалиштима

Упркос оптимистичним прогнозама за туризам туроператери траже оставку министра Ангелкове

Након што је последњих дана септембра Институт за анализу и оцену туризма обелоданио да је летња туристичка сезона била веома успешна и да се до краја године очекује раст туриста од 8 одсто, па и више, у првим данима октобра Асоцијација бугарских..

објављено 8.10.17. 08.45
Румен Драганов

Бугарска се може похвалити веома успешном туристичком сезоном

Директор Института за анализе и оцене у туристичком сектору Румен Драганов је објавио у јавности да је овогодишња летња сезона у Бугарској била веома успешна. За агенцију БГНЕС он је изјавио да је до краја августа у Бугарску остварено више од 8,3 млн..

објављено 29.9.17. 12.43

Мелнишке пирамиде – природне творевине од светског значаја

Јужни део планине Пирин је познат по специфичном облику свог рељефа, посебно у близини Мелнишких пирамида – 180 км јужно од Софије. Пирамиде које су 1960. године проглашене природним добром настале су као последица споја сиво-белог песка и..

објављено 25.9.17. 08.35