33. издање Празника културе „Аполонија“

Фотографија: fest-bg.com










Снимка„Прозори и наранџе“, дело младог композитора Петра Керкелова, специјално написано за 33. издање Празника културе „Аполонија“ било је једна од пет премијерно изведених композиција на овогодишњем фестивалу. Интерпретирао ју је камерни ансамбл „Софијски солисти“ под управом Пламена Џурова. На њиховом програму је била још једна музичка ствар, коју је  публика имала прилику да први пут чује у Бугарској – Двојни концерт за гитару, хармонику и гудачки оркестар Астора Пјацоле. Солисти су били Георги Василев – гитара и Красимир Штерев – хармоника. Обојица живе у иностранству, али су уважили публику својим наступом у Созополу.

Остале премијере на сцени Амфитеатра у црноморском градићу били су концерт хора „Мистерија бугарских гласова“, представа балета Арабеск – „Ромео и Јулија“ и програм џез певача Васила Петрова, посвећен Алу Жероу.

СнимкаПрограм камерних концерата отворен је реситалом пијанисткиње Доре Делијске:

Идеја о том програму појавила се пре десет година. Надахнуло ме је стваралаштво Дмитрија Шостаковича који је 1950. г. био члан жирија такмичења за интерпретацију дела Јохана Себастијана Баха у Лајпцигу. Инспирисан Баховим делима он је почео да пише циклус прелудијума и фуга, али протумачених на нов, савремени начин. Дуго сам анализирала та два циклуса – Баха и Шостаковича, тражећи шта им је заједничко. Приметила сам да су им тоналитети блиски. Појављивање Шопена у програму било је, пре бих рекла, интуитивно. И он је писао прелудијуме, али сам се ја определила за етиде, јер се оне боље уклапају у мој пројекат, придајући му извесну мекоћу. Приметила сам да прва слова тоналитета  (бе дур, а, це и ха) формирају презиме Баха (B-A-C-H). Тако сам назвала и цео пројекат.“

На камерној сцени Археолошког музеја у Созополу наступили су и Валентин Геров, Минчо Минчев, Анатоли Крстев и други истакнути домаћи инструменталисти.

СнимкаПосебно ћемо поменути концерт дуа Лора Чекоратова – клавир и Георги Влчев – виолина, који су завршили Џулијард скул у Њујорку и остали да раде у америчком мегалополису. Лора већ годинама позива бугарске композиторе и интерпретаторе да учествују у њеним пројектима. У овом издању Празника културе „Аполонија“ двоје инструменталиста су поред класичних, извели и дела савремених аутора међу којима и три композиције Добринке Табакове која живи у Лондону:

У првом делу програма смо одсвирали сонате Моцарта и Брамса, а у други смо укључили савремена дела. Као музичари који живе и стварају у САД волимо да, када смо у Бугарској, изводимо и америчку музику. За ову прилику смо изабрали Four Souvenirs Пола Шонфелда. Публици смо представили и три дела Добринке Табакова – Modetudes, Родопа и Through the Cold Smoke (Кроз хладни дим). Од неколико година сарађујемо са њом, интерпретирамо њену музику широм света.“

На џез сцени „Аполоније“ љубитељи овог жанра су имали могућност да чују велики део пројеката остварених током године у Софији. Међу њима су били Антони Дончев трио, „Џазаница“, JP3, Jazz Surpise, The Golden Project, Jazz Cats, Минимум квартет и Myxtet.

СнимкаАутор овог последњег је трубач Михаил Јосифов: „На нашем програму скоро све музичке ствари су биле моје ауторске. Једна од њих припада пијанисти Василу Спасову – она ми се јако допала, па сам је ја присвојио у моје стваралаштво. Била је то, у целини гледано, музика коју сам писао током више година, али некако нисам имао добру прилику да је изведем пред публиком. То је у већој мери студијска, него ли музика погодна за сценски шоу програм. Оно што је различито у овом пројекту јесте одсуство брас инструмената, укључио сам само клавир, удараљке, контрабас, гитару и трубу. Myxtet је занимљив и тиме што је мултимедијалан. Георги Георгијев и Милена Влнарова су заслужни за стварање атрактивне арт инсталације. Зато сам и решио да реализујем  Myxtet – то је отворен пројекат који намеравам да развијам у будуће.“

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: fest-bg.com

Више из ове категориjе

Константин Костов о професорима, музици и новом пројекту

Константин Костов је концертирајући џез пијаниста и предавач на Универзитету за музику и сценске уметности у Минхену. Наступао је у многим градовима у Немачкој, Јапану, Русији, Италији и Бугарској. Говори немачки, енглески, пољски, руски, српски, а..

објављено 14.6.18. 11.37

Социјалне мреже – „одскочна даска“ за нове музичке идоле

Мањак стручњака и мотивације за изучавање одређених струка је проблем који из дана у дан постаје све израженији. Основни разлог за то је чињеница да и поред њиховог значаја, вештине које стичу будући инжењери, на пример, остају непримењиве у пракси..

објављено 6.6.18. 10.35

Милка Митева о учитељској професији – с љубављу и посвећеношћу

Бити учитељ је позив, посвећеност, љубав према деци. Бити учитељ или лекар је можда најсветија ствар на овом свету. Прво је брига о духу, а друго – о здрављу и животу , рекла је Милка Митева, дугогодишњи клавирски педагог. Недавно су њени ученици..

објављено 25.5.18. 10.47