Елизабет Христова – Лиса ствара портрете у стилу ван Гога и оживљава његова ремек дела

Фотографија: личен архив

Слике, живот, речи Винсента ван Гога у таквој мери се уклапају у њихов лични свет да они добровољно настоје да „доживе“ његове задње тренутке и мистериозну смрт. Реч је о 125 сликара из различитих земаља који поетским језиком љубави преносе на платно његов земаљски крај.

Сликарка Елизабет Христова – Лиса некако у шали је послала своју аутобиографију када је преко интернета сазнала о једној занимљивој међународној филмској продукцији. А онда добила радосну вест да је изабрана да се учлани у екипу која ће радити на стварању првог у свету дугометражног анимираног филма са сценама које су све ручно сликане на платну у уљу.

Снимка
Иницијатори замашног међународног пројекта „Вољени Винсент“ („Loving Vincent“) су пољска сликарка и режисерка Дорота Кобиела и британски продуцент, добитник „Оскара“ Хју Велчмен који су се латили тешког задатка да преко 120 ван Гогових слика и 800 његових писама оживе невероватну животну причу и околности тајанствене смрти уметника. Они су своје необично дело на почетку снимили са глумцима, те је онда сваки кадар трансформисан у уљу, дакле биле су потребне 12 уметничких слика за сваку секунду филмског материјала. Сликари су радили месецима на стварању више од 60.000 платна у стилу холандског мајстора кичице, тако да је најзад настало ремек дело које задире дубоко у свест и срце публике и већ осваја награде широм света.

Снимка
Како би се припремила за важни задатак да слика у стилу ван Гога, Елизабет Христова је прошла курс обуке у студију у Гдањску, обилазила је галерије где се чувају његови оригинали, детаљно истражила сликареву биографију. Мој је живот од зоре до мрака био ван Гог. Посветила сам му годину дана, сећа се она. А током тих 12 месеци Лиса је створила 720 слика или свега један минут филма „Вољени Винсент“.

Снимка- С једне стране свако од нас је требало да буде веран раду ван Гога, а с друге, игри глумаца – прича Елизабет Христова. – Нисмо смели да слепо опонашамо потезе његове четкице, већ пре да његовим маниром пренесемо емоцију и боје. Филм прича о последњим данима живота Винсента ван Гога – периоду који изазива радозналост и поставља бројна питања не само међу његовим савременицима, него и данас због контроверзне смрти ван Гога.Кажу да се сам убио, али када је преминуо од тог кобног револверског пуцња Винсент је био у зениту своје каријере и супротно схватању да није био признат, за његово стваралаштво је постојало огромно интересовање. Осим тога исте године он је крочио на париску сцену, продао слику и представио десет својих платна. Само током последњих девет недеља свог живота Винсент ван Гог је створио 98 уља на платну и 120 цртежа, под надзором свог лекара Пола Гошеа, који каже да је тада ван Гог био у добром психичком здрављу. Све то допунски распирује мистерију његовог трагичног краја.

Једина Бугарка у том међународном уметничком експерименту је праунука великог нашег вајара Петра Дојчинова. Воли да предочава сензуалне ликове јарким бојама. Учествује у бројним изложбама, а њена дела поседују колекционари из целог света.

Снимка
- Одрасла сам у породици сликара и лекара и дуго времена нисам могла да се одлучим којим путем да кренем – да ли да се посветим медицини или ликовној уметности
– прича Елизабет Христова. – Десило се тако да сам дипломирала као лекар, али сам онда решила да се посветим ликовној уметности и већ преко десет година сликам. Стално експериментирам, покушавам нешто ново како бих се уврстила у неки одређени стил. Живим са идејом да још увек нисам остварила нешто озбиљно, да ми велика достигнућа тек предстоје. То ме осећање стално тера да радим и права је инспирација за мене. Јер ако се једнога дана пробудим са мишљу да сам освојила врхунац, то значи да треба да бацим четке и да тражим други посао.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: лични архив
Више из ове категориjе

Павел Васев: Традиција културних веза најперспективнији правац развоја билатералних односа између Русије и Бугарске

Већ 30 година Бугарски културни институт у Москви врши своју мисију и промовише бугарска културна достигнућа у Русији. Институт је основан 1988. године када су 19. јануара владе две земље потписале специјалне споразуме. Од 2011. године наовамо..

објављено 22.1.18. 08.35

Јаворов је близак срцу оних који стално трагају за тајнама човекове душе

Недавно је обележена 140. годишњица рођења Пеја Јаворова, једног од најомиљенијих бугарских песника који и данас остаје привлачан за људе који су у сталој потрази за тајнама човекове душе. Његова трагична судбина често изазива радозналост код..

објављено 21.1.18. 09.35

Бугарска даје 300.000 евра за реновирање Бугарског културног дома у Будимпешти

Влада је издвојила 300.000 евра за реновирање и проширење Бугарског културног дома у Будимпешти. Бугарски културни дом у мађарској престоници који је отворен 1957. године а изграђен новцем који су донирале породице бугарских баштована у Мађарској,..

објављено 20.1.18. 10.25