Ново истраживање тврди – трговински ланци не разбијају, већ развијају малопродајно тржиште у Бугарској

Међу Бугарима је уврежено мишљење да све шире присуство великих трговинских ланацаутиче негативно на унутрашње тржиште тако што запоставља домаће произвођаче, нуди превелики асортиман робе из увоза, ставља у промет намирнице другоразредне категорије, утајава порезе и т.д. и т.сл. Анализа Института за тржишну економију, међутим, осликава потпуно друкчију ситуацију.

Аутори истраживања најпре карактеришу као заблуду тврдњу да су велики малопродајни објекти крцати страном робом. Они наводе да ако се под бугарском робом подразумева таква коју испоручују домаћи добављачи, њен удео премашује 70% свих артикала у продаји. Према евиденцији коју воде супермаркети, производи бугарских компанија чине између 60 и 70% укупног обима робе. Лист„Сега“ тим поводом пише да ови подаци разбијају у парам парчад популистичке "аргументе" у корист увођења квота за робу "произведену у Бугарској" у хипермаркетима и обавезног минималног присуства домаћих производа од 51% за воће, 50% за пилетину, 70% за млечне производе, 25% за друге врсте меса и 75% за вино и остала алкохолна пића.

Али то није све. Резултати анализе Института за тржишну економију показују такође да  трговачки ланци не само што нису такви душмани домаће робе у каквом их светлу неки приказују, него и директно улажу капитал у ту производњу. Оне спроводе специфичне кампање преко којих подстичу продају одређених артикала произвођача из различитих региона земље, а други закључују директне уговоре са произвођачима воћа и поврћа, дајући им гарантије да ће откупити све договорене количине.

Неоснована су и страховања да трговачки ланци потискују мале радње и тако воде затварању радних места. Истраживање цитира податке Евростата за 2015. г., према којима у сектору трговине на мало само 43 компаније у Бугарску запошљавају више од 250 радника. Додуше, на хипермаркете и сличне велике продавнице отпада око 40% промета на мало, али то није за рачун мањих трговаца, јер је њихов промет и у 2012 г., и у 2015. г., непромењен, а износи око 4,4 млрде лева (око 2,2 милијарде евра). Раст продаје у хипер- и супермаркетима није за рачун малих радњи него је пре свега резултат промењених потрошачких навика клијената и веће куповне моћи услед економског раста у земљи и већег расположивог дохотка, објашњавају аутори анализе. По њиховом мишљењу статистика о броју запослених срушила је лажну фаму о масовним стечајима малих радњи и великом броју изгубљених радних места. Између 2005. и 2015. г. број запослених у трговини на мало је порастао за око 12%, а тај раст сведочи да све веће присуство модерних облика трговине практично води нето повећању радника у сектору. Поред тога трговински ланци плаћају и знатно веће зараде својим службеницима. 2015. г. просечна бруто месечна зарада запослених била је 976 лева (око 490 евра), што је двоструко више од оне у најмањим компанијама (449 лева или око 225 евра). Рад у највећим компанијама сектора је много продуктивнији, зато што је просечна додата вредност једног њиховог службеника 22.200 лева (око 11.100 евра), док је код мањих компанија она тек 5.000 лева (око 2.500 евра).

Све шире присуство модерних облика трговине на мало позитивно утиче и на избор потрошача. Велики ланци нуде између 2.000 и 20.000 производа у својим објектима, што је незамисливо за мање радње. Методе сертификације и контроле робе које они примењују, као и захтеви које постављају добављачима, воде побољшању производа у понуди. Према томе, резултати анализе Института за тржишну економију указују на то да трговински ланци не разбијају, већ развијају малопродајно тржиште.

Уредио: Стоимен Павлов

Превод: Ана Андрејева


Више из ове категориjе

Бизнис одредио изазове са којима се суочава уочи бугарског председавања Саветом ЕУ

У Софији је одржан Национални пословни форум на тему „Изазови и могућности за бизнис за време бугарског председавања Саветом ЕУ“. Његов домаћин било је Удружење за потпомагање малог и средњег бизниса – Уједињени бизнис клубови, а подршку је..

објављено 17.11.17. 17.17

БАН: Могуће је изградити другу нуклеарну електрану у Бугарској, али под неким условима

Да ли ће Бугарска имати другу атомску централу? Категоричан и јасан одговор на ово питање није дат у току тридесетак година. Јуче су научници са угледне Бугарске академије наука изнели своје мишљење по том питању које је ишчекивано како у..

објављено 17.11.17. 13.07
Светла Костадинова

Бугарска пада на годишњој ранг-листи Светске банке о условима пословања

Бугарска се спустила за 11 места (са 39. на 50.) на годишњој ранг-листи Светске банке по лакоћи пословања. Узети су у обзир неки значајни показатељи као што су добијање прикључка за електричну енергију, добијање грађевинских дозвола, регистровање..

објављено 14.11.17. 12.42