У интервјуу БНР економиста Јавор Алексијев је изјавио да се последњих година запажа годишњи раст просечне плате код нас за 8 до 10 одсто, што ствара утисак о спором сустизању просечних европских нивоа због ниске базе, јер је бугарска привреда, у ствари, кренула са веома ниске позиције. Сустизање је било чињеница.

Ако је само пре 15 година просечни бугарски радник био око 6-7 пута  сиромашнији од просечног Немца, сада је он сиромашнији нешто изнад три пута. Очито је да је елеменат сустизања присутан, али сада је веома битно донети правилне политике односно чувати се погрешних политика да би се овај процес наставио, као и да би он обухватио што већи део бугарских грађана. Тренутно тек око 30 одсто Бугара прима просечну или већу од просечне плате у Бугарској, кажеАлексијев.

По њему, најсиромашнији људи, којих је 10%, нису укључени у тржиште рада. Само 30% њихових прихода долази од плате, а остало је од пензија и социјалне помоћи. Повећањем минималне зараде сви који примају минималце имаће више пара, али то неће утицати на најсиромашније који чине 10 одсто становништва и којима прети социјална ексклузија.

Што се тиче смањења ПДВ, то би било могуће уколико се смање неки трошкови, док неке друге врсте пореза се могу смањити у случају постојања буџетске могућности за то.

Јединствена стопа пореза на доходак и добит је једна од мало ствари које су функционалне чак и у време кризе, приходи од тог пореза су остали стабилни и нису се смањили. Тај порез је доказао своју ефикасност, јер су две узастопне године приходи већи од планираних, додао је Јавор Алексијев. У Бугарској је јединствена стопа пореза на доходак и добитпостала популарна када је почетком 2003. године око 100 економиста упутило отворено писмо тадашњем министру финансија Милену Велчеву у којем инсистирају на увођењу јединствене стопе пореза од 10 одсто. Она је уведена од 1. јануара 2008. године.

Уредио: Јоан Колев