Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Илија Учиков: Гајде су магија, оне су мој живот

Илија Учиков са малом певачицом Маријом Бечевом
Фотографија: лична архива

Ако тражите извор аутентичне родопске песме са каба гајдама у пратњи, онда се свакако морате упознати са стваралаштвом Илије Учикова. Он је оснивач и руководилац Ансамбла „Орфеј“ при читалишту „Родопска искра – 1880“ у граду Чепелареу, а идеја водиља му је била да ревносно чува и промовише стари стил извођења у родопској музичкој традицији.

С том намером је 2007. године Илија окупио децу, младе и старе особе које су желеле да представе песме, кола и традиционалне ношње свог завичаја. Учиков је отворио и музичку школу за гајдаше. Често помаже солистима уочи њихових наступа на фестивалима и такмичењима. Илија Учиков је убрзо придобио срца мештана. Почео је да наступа и са певачким групама у централним Родопима – у селима Павелско, Врбинка, Смиљан и др. Формације и солисти који наступају у његовој пратњи добитници су бројних награда за учешће на фестивалима и такмичењима. Искусни гајдаш се бави и израдом каба гајди. Пре година је у Чепелареу отворио занатску радњу за израду гајди, а данас у њу свраћају и неки од његових ученика.

Илија Учиков је рођен у селу Широка лака. Од малих ногу га је звук родопских гајди привлачио и већ са 10 година покушава да савлада почетничке кораке на гајдама. Вероватно је и сродство са славним гајдашем Дафом Трендафиловим, по мајчиној линији, утицало на његову одлуку да се посвети том инструменту. Трендафилов је приметио Илијин природни таленат због чега је рекао: Илија ће бити мој наследник у свирању гајди. А Илија је као изврсни музичар, уметнички руководилац и чувар фолклорног наслеђа Родопа оправдао речи Дафе Трендафилова.

Ево шта нам је испричао Илија Учиков о почетку, успесима које је доживео као извођач у Чепелареу и местима у средњим Родопима.

Пре 20 година сам почео свирати са групом при читалишту у Чепелареу. Затим сам почео да предајем свирање и тако се родила идеја да девојке и младићи заједно изводе бугарску традиционалну музику. Неки од гајдаша и скоро све девојке у ансамблу певају и играју, док старије жене само певају. Деца са великим ентузијазмом долазе на пробе и учешћа у земљи и иностранству. Репертоар нам је поприлично богат, песме за њега се прикупљају од 1951. године – када је формирана група. И даље наступају две жене које су са нама од самог оснивања групе. На наступима увек представљамо песме које нисмо до сад изводили. Лепо је то што тражимо нове, непознате песме, али изводимо и старе како не би пале у заборав. Гајде су захтеван инструмент. Већ 30 година израђујем гајде. Набавио сам потребну опрему и отворио радњу за израду гајди. Израђујем гајде и по наруџбини. На фестивалима и такмичењима освајамо само прва места. Прошле године су нас позвали из бугарске заједнице у Лондону где смо одржали радионицу, отворена предавања о родопским песмама и гајдама којима су присуствовали Бугари и странци. Провели смо две недеље у Оксфорду и Кембриџу. Често наступам на догађајима организованим у читалиштима у централним Родопима.  Фолклор се у Врбинки, Чепелареу, Могилици, Смиљану, Певелском, без обзира на то што су близу Чепелареа, разликује, а ти треба да будеш спреман, да знаш све те разлике како би изводио песме на правилан начин. Гајде су магија, оне су све за мене, мој живот, рекао је Илија Учиков. 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

У Јамболу се наставља традиција фестивала маскенбала „Кукерландија“

Овогодишње, 25. по реду издање фестивала „Кукерландија“ првобитно је требало да траје четири дана – од 14. до 17. марта, али је због кончине Патријарха бугарског Неофита један део програма отказан, саопштила је Општина Јамбол. Данас ће више од 3.000..

објављено 17.3.24. 07.30

Конушенски народни оркестар Николе Илијева

Данас свој 80. рођендан слави један од најпознатијих кларинетиста у Бугарској – Никола Илијев. Рођен 7. марта 1944. године у асеновградском селу Конуш, он је одрастао у музичкој породици – његова мајка пева народне песме, а већина рођака свира на..

објављено 7.3.24. 10.48

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30