Лето је прошло и дошла је јесен, али је време још увек изузетно пријатно за шетњу по граду. Шетајући улицама града и гледајући зграде немогуће је да не приметите бројне натписе и цртеже разних стрип јунака које је насликао непознати аутор удобно скривен иза свог уметничког псеудонима.

Уметност графита се родила 80-их година минулог века у Њујорку као врста уличне уметности која представља неку врсту побуне против система правила, а понекад и против одређене политике. Још од самог почетка су цртачи графита имали невоље са полицијом јер је добар део друштва мишљења да је цртање по фасадама зграда вандалски чин. Писање и шкрабање по зидовима зграда и посебно објеката од јавног значаја није дозвољено пошто их уништава.

Али су неки графити изузетак и можемо их слободно прогласити правим ремек-делима уличних уметника. Лепо насликани графит се издалека примећује, привлачи пажњу пролазника, чак и оних који у принципу не воле ту врсту урбане уметности.

У многим европским градовима су одређена посебна места на којима мајстори за графите могу да „олакшају душу“ и  представе своју уметност. Сваки покушај осликавања фасада на неком другом месту је кажњив. Овде искрсава питање зашто и код нас, у сваком граду, нема таквих места, а ружни графити не буду уклоњени?

Мере које ће Општина Софија предузети у том правцу опет неће бити довољне за решавање тог проблема, због тога се и власти углавном боре са последицама. Због све чешћих жалби грађана, из Општине Софија су објавили рат „мајсторима са спрејовима“ у којем ће као главно оружје користити видео-надзор. Казна за ухваћене на делу цртаче ће бити у износу од 100 до 2.500 лева (50-1.250 евра), а плаћаће је и они који још нису напунили 16 година пошто они подлежу кривичној одговорности уколико су свесни свог чина.

Поред борбе против графита Општина Софија је повела још једну, везану за лепљење плаката и огласа на недозвољеним местима. Разлог томе је ограничени број стубова за плакате. У читавом граду има 44 стуба, а потребно је бар 800. Осим тога, потребно је да се преиспитају правила оглашавања и рекламирања у главном граду Бугарске. Али је наметање казне изгледа модел који се више допада властима пошто не захтева инвестиције у јавне радове и одржавање. Тако се човек навикне да живи у зачараном кругу у којем што год да се догоди, увек је он крив и треба да буде санкционисан.

Извор:  Днес.бг

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БГНЕС