Каталонски сценарио немогућ у Бугарској, али буди забринутост

Фотографија: БГНЕС

Хиљаде људи протестовале су јуче у Барселони против проглашења независности шпанског региона Каталоније, а пре тога је шпански премијер Маријано Рахој рекао да власти у Мадриду неће дозволити да Каталонија једнострано прогласи независност. Од почетка месеца, када је у шпанском региону одржан референдум о његовој независности, у Каталонију је упућено преко четири хиљаде припадника националне полиције који ће патролирати регионом све док се ситуација не смири.

Међународне реакције су у целини гледано суздржане, пре би се рекло да је свет заузео став ишчекивања. Таква је и реакција Бугарске ако се узме у обзир чињеница да она још нема званичан став по том питању, наравно, ако изузмемо онај који је изразило Министарство спољних послова а који је у великој мери био изазван инсистирањем медија да се изјасни да ли критички коментари које је фудбалер Христо Стоичков упутио на рачун понашања Мадрида представљају став министарства. Дакле, Министарство спољних послова није могло да се суздржи од коментара због чињенице да је Стоичков почасни конзул Бугарске у Барселони. У свом одговору се Министарство оградило од изјаве фудбалера истичући да је Стоичков изразио своје лично мишљење које не представља позицију Министарства „да Бугарска подржава уставни ред, територијални интегритет и суверенитет Шпаније, те се залаже за поштовање владавине закона и начела правне државе као основних вредности за сваку земљу чланицу Европске уније.“ Министарство је такође изразило забринутост због ескалације напетости у Каталонији и позвало је да се проблем реши дијалогом а у складу са законодавством Краљевине Шпаније.

Незванично су свој став изнели и неки политичари. Тако је, рецимо, европски посланик Ангел Џамбаски прокоментарисао да је Каталонски сценарио у Бугарској немогућ јер у њеном Уставу јасно стоји да је Република Бугарска јединствена територија са локалном самоуправом на којој није дозвољено формирање територијалних аутономија. Џамбаски је још навео да се проблем „Каталонија“ не тиче само Шпаније, већ и Европе.

Ако је то тако, онда чак и да је Каталонски сценарио у Бугарској немогућ, он буди забринутост јер доводи у сумњу и јединство Европске уније чији је члан наша земља. Нарушавање територијалног интегритета једне земље је свугде у свету дуг, изузетно тежак и мукотрпан процес који свакако утиче и на суседна подручја. У Бугарској успомена на распад Југославије још траје. Као последица тога на мапи Европе су се појавиле нове државе – Хрватска, Словенија, Македонија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Србија. Без обзира на то што из правне тачке гледишта некадашња Југословенска федерација није искључивала могућност да свака од шест република у њеном саставу може да пожели да изађе из ње, за своју независност су се те републике избориле након тешких сукоба и ратова. Али Македонија, без обзира на то што је већ међународно призната земља, и даље нема међународно признато име, а Босна и Херцеговина је и даље међународни протекторат. Након што је дуго времена било међународни протекторат, Косово је прогласило независност коју многе државе још нису признале, а због случаја Каталоније је Београд упутио критике на рачун ЕУ да по питању независности тог шпанског региона примењује другачије стандарде од оних који су важили за Србију у случају Косова.

У бугарској јавности дешавања у Каталонији имају и један другачији аспект који додатно појачава забринутост. У пријатељској Шпанији, према незваничним подацима, данас живи око 300.000 Бугара, укључујући и у Каталонији, и немогуће је да конфликтна ситуација не утиче и на њих. Стога не само политичари већ и сви бугарски грађани очекују с великом забринутости добар исход.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Више из ове категориjе

Како је призната бугарска мањина у Албанији

Албански   парламент је „обновио историјску правду“ – овим речима је бугарски министар иностраних послова Екатерина Захаријева оценила новоусвојени Закон о заштити мањина у Републици Албанији. Према одредбама овог закона бугарска мањина се сврстава..

објављено 19.10.17. 12.40
Eвропосланици Андреј Ковачев и Петар Курумбашев.

Бугарска – медијатор у односима међу земљама-чланицама ЕУ

Делегација Европске комисије у Бугарској била је домаћин дискусије о изазовима са којима ће се наша земља суочити после преузимања председавања Саветом ЕУ од 1. јануара 2018. година. Њени организатори су били Европски покрет и Унија европских..

објављено 17.10.17. 09.15

Тема „НАТО у Црном мору” поново предмет спорова у Бугарској

У недељи која је на измаку поново се подигла напетост међу владајућом гарнитуром и опозицијом у Бугарској, а повод је било питање војног присуства НАТО у Црном мору. Позивајући се на тврдње, које су објавиле међународне новинске агенције, да НАТО..

објављено 14.10.17. 09.25