Коме је потребан конфликт са Москвом због спасавања бугарских Јевреја?

Споменик захвалности спасиоцима бугарских Јевреја
Фотографија: архива

Анонимни натпис на споменику Совјетској армији у Софији: „100 година ционистичке окупације“ изненадно је изазвао нове тензије између Москве и Софије. Тај достојан жаљења вандалски чин који је осуђен у Бугарској, довео је до политичке изјаве портпарола Министарства спољних послова Русије Марије Захарове, у којој она каже да је за време Другог светског рата управо офанзива Совјетске армије осујетила депортацију и погубљење бугарских Јевреја. У одговор на ту изјаву Министарство спољних послова Бугарске је осудило скрнављење споменика као изгред антисемитизма, али је иронично истакло да када су бугарски грађани стали на пруге испред возова који су путовали у правцу нацистичких логора смрти, када су представници бугарске политичке, економске и интелектуалне елите писали протестна писма у заштиту бугарских Јевреја, а високи јерарси Бугарске православне цркве су се придружили Јеврејима који су били одређени за депортовање и изјавили да наши сународници могу да буду одвезени у логоре само заједно са њима, Црвена армија се налазила на више хиљада километара растојања од граница Бугарске.

Председник Румен Радев окарактерисао је тезу портпарола руског Министарства спољних послова да су бугарски Јевреји спасени у Другом светском рату захваљујући Совјетској армији као „дубоко непознавање историје или као покушај провокације“. Организација Јевреја у Бугарској "Шалом" изразила је солидарност са реаговањем званичне Софије, али није то учинила посебном изјавом, него је подсетила на свој став из 2011. г., у којем наводи да је спасење бугарских Јевреја резултат акција већег дела бугарског народа, Бугарске Православне цркве и бугарске нефашистичке јавности. Амбасада Москве у Софији признала је „неоспоран херојски допринос бугарског народа, укључиво представника интелигенције и Православне цркве, борби против нацизма, у том броју и спасавању Јевреја који су живели у земљи, логора смрти", али је изразила забринутост што „бугарске власти до овог тренутка нису предузеле ефикасне мере за недопуштање скрнављења успомене на ослободиоце Бугарске и Европе од фашизма." После политичких реаговања уследиле су изјаве историчара две земље.

Спорова сличне хронологије били смо сведоци и поводом 24. маја када се обележава Дан бугарске просвете и културе и словенске писмености. Тада је на сусрету са својим македонским колегом Ђорђем Ивановим у Москви руски председник Владимир Путин рекао да је словенско писмо дошло у Русију са македонског тла. Тада је Министарство спољних послова Русије подсетило да је стварање ћирилице извршено по вољи и уз учешће бугарске државе, а лично Патријарх московски и све Русије Кирил изјавио је да су писменост у Русију пренели Бугари. Председник Радев и том приликом је био солидаран са ставом Министарства спољних послова Бугарске. И тада, као и сада поводом политичких тензија због тумачења историјских догађаја, стручњаци су се оглашавали после политичара. Ова аномалија наводи на питање коме су и зашто потребнaова препуцавања, а одсуство одговора даје повод свакојаким нагађањима и претпоставкама.

До политичких тензија између Москве и Софије поводом ширења словенске писмености и спасавања бугарских Јевреја дошло је у размаку од шест месеци. Ако је тај период  нека закономерност, нове политичке тензије због неког историјског догађаја можда можемо очекивати и у марту догодине. Председник Радев је упутио позив председнику Путину да у марту посети Бугарску поводом обележавања 140. годишњице ослобођења од османске владавине. Неки посматрачи се већ сада питају хоће ли Владимир Путин заиста стићи у посету Бугарској марта догодине? У циљу спречавања шпекулација, политичари треба да одговоре на ово питање.

Превод: Ана Андрејева


Више из ове категориjе

Консултативни савет за националну безбедност опет постао место политичких конфронтација

Консултативни савет за националну безбедност /КСНС/ при председнику Бугарске одржао је у четвртак, 19. априла, дуготрајно заседање о питањима која је разматрао и раније ове године – реч је о модернизацији војске и ризицима по Бугарску у садашњој..

објављено 20.4.18. 12.57
Федерика Могерини је упутила апел за учешће свих земаља ЕУ и Западног Балкана на Самиту 17. маја у Софији

Припрема Самита ЕУ-Западни Балкан ушла у одлучујућу фазу

У свом извештају о Западном Балкану Европска комисија препоручује започињање преговора о приступању Македоније и Албаније. Коначна одлука по том питању очекује се касније ове године, али је та препорука сама за себе важан корак ка остварењу..

објављено 18.4.18. 13.33

Лиљана Павлова: Током три месеца председавања Саветом ЕУ Бугарска се изборила за многе бенефиције европских грађана

Протекла су три месеца откако је Бугарска први пут преузела председавање Саветом ЕУ. Током досадашња 62 радна дана одржан је низ састанака на врху и мноштво седница радних група како у Софији, тако и у главним градовима ЕУ - Бриселу и Стразбуру...

објављено 12.4.18. 16.12