Тајне средњовековне тврђаве Цепина у Родопима

У једној од највећих котлина планине Родопи – Чепинској, на тешко приступачном врху уздиже се средњовековна тврђава Цепина. Археолошка проучавања тврђаве су почела 1960., а неколико година касније – 1966. она је проглашена за Непокретно културно добро од националног значаја. Према археолозима, регион је насељаван још крајем V миленијума пре н. е. Историчар Величка Мацанова објашњава да су за откривање тајни Цепине посебну улогу одиграла писана сведочанства из XII-XIV века:

Снимка
Важан значај као документ и извор има сигилиј деспота Алексија Слава посвећен мелнишком манастиру „Св. Богородице Спилеотисе” од 1220. године, који се чува у Ватопедском манастиру на Атосу. У њему он помиње да премешта престоницу из Цепине у Мелник. Тако је тврђава постала његова летња резиденција. О постојању старе тврђаве и манастира пише и Стефан Захаријев, наш истакнути друштвени радник из доба нашег Националног препорода и познавалац овог краја у књизи „Опис Татар-Пазарџишке казе“ од 1870. године.  За тврђаву показује интересовање и руски лингвиста и историчар Полихрониј Агапијевич Сирку из Санкт Петербурга. У једној од цркава тврђаве он је пронашао олтарска врата и мермерне рељефне иконе апостола Св. Петра и Св. Павла, које се данас могу видети у Ермитажу.

Снимка
Од Величке Мацанове сазнајемо више појединости о тврђави чији остаци сведоче о животу на том месту у претходним епохама.

У I миленијуму пре Христа, на подручју Северозападног дела планине Родопи, живело је трачко племе Беси, које је тај стеновити врх претворило у неколико култних огњишта отвореног типа на којима су изводили религиозне ритуале. Пронађена зооморфна и антропоморфна пластика и керамика, сведочи о разноврсној верској пракси и духовном животу тог трачког племена.

Снимка
Крајем IV века (396. године), Беси су примили хришћанство – покрстио их је епископ Никита Ремисијански. На месту светилишта подигнута је тробродна хришћанска базилика од које су  очувани средњи брод и апсида.

Снимка
Уз њу се током два века (V-VI веку) формирао манастирски комплекс са  преко 26 стамбених просторија.

Снимка
О религиозној делатности сведочи низ артефаката. Интересовање представљају оловна ампула за освећено уље са ликовима светаца и монограмски печат патриција Томе. До доласка на власт цара Калојана (1197-1207), Родопска административна област је у границама Византијског царства. Она прелази у пределе Бугарске државе након његове победе код Једрена 1205. године и освајања Пловдива. Калојан је за управника поставио свог рођака севаста Алексија Слава – једну од најзначајнијих личности бугарске и балканске средњовековне историје. После смрти цара Калојана и након што је Борил узурпирао власт, Алексиј Слав је себе прогласио за независног владара Северозападне родопске области са престоницом Цепином, коју је претворио у своје утврђење.

Снимка
У цитадели је смештен и владарски замак са одбрамбеном кулом и репрезентативном зградом са подземним резервоарима воде.

Снимка

СнимкаДеспот Слав је подигао две цркве тврђаве, са зидним фрескама и подном облогом од цигала са урезаним крстовима. Цепина се развијала као главно средиште административног, привредног и духовног живота Северозападног дела Родопа – са добро развијеним занатима и трговинским везама са суседним земљама.

Снимка
Према Велички Мацановој, током свог вишевековног постојања тврђава није освајана, а византијски хроничари пишу о њој да је „веома добро утврђена“ и „потпуно неосвојива“. Цепина и данас чува своје тајне, јер је „терен веома тежак, са великом денивелацијом. Непроучена остаје локализована касарна. Али најважније структуре из Касног Антика и Средњег века су истражене и конзервисане.“

Снимка
У подножју брежуљка, на којем је подигнута тврђава, налази се Информациони центар са музејском збирком која приказује историју тврђаве и археолошких истраживања. Тамо се могу видети различити артефакти који сведоче о начину живота становништва током различитих епоха.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: Светлана Димитрова

Више из ове категориjе

Први том књиге „Историја бугарског војног обавештавања“ промовисан на Војној академији „Г. С. Раковски“

Први том књиге „Историја бугарског војног обавештавања представљен је на Војној академији „Г. С. Раковски“ у Софији. Тиме се ставља почетак серији догађаја посвећених 110. годишњици успостављања војног обавештавања у Бугарској, која се навршава..

објављено 13.1.18. 10.15

Бугарска одала пошту песнику и револуционару Христу Ботеву

Бугарска је свечано обележила 170. годишњицу (6. јануара 1848) рођења Христа Ботева – генијалног песника и једног од најпоштованијих националних хероја Бугара. Ботев је погинуо 1876. године у Априлском устанку против Османлија. У јеку устанка..

објављено 8.1.18. 15.59

Обрушено камење византијске базилике у околини града Пирдопа чува легенду о „јеленовој жртви“

Ранохришћанска базилика Светог Илије, која је данас позната као Еленска базилика, се налази на удаљености од око 3 км од града Пирдопа, у подножју Старе планине. Црква је изванредни историјски споменик зато што је једини објекат у пределима..

објављено 7.1.18. 08.35