Парламент је усвојио у начелу државни буџет за 2018. г. Затим су посланици изгласали кандидатуру новог министра здравља. Владајућа партија ГЕРБ није се определила за неку познату личност из медицинских кругова, него је предложила да на ову дужност буде изабран доказани стручњак са дугогодишњим искуствима у управљању јавним финансијама Кирил Ананијев. Одавно се ломе копља око тога да ли да министар здравља буде лекар или финансијски експерт. Чим је изабрани министар, коју је предложила владајућа партија ГЕРБ економиста, значи да је влада у потпуности изгубила поверење у медицински кадар – овакву бојазан изражавају медицински званичници.

„Здравствени систем у Бугарској се распада“ – до тог закључка долази доц. др Здравка Тонева са Бугарске академије наука (БАН) на основу националног истраживања спроведеног у последње три године. У њему су учествовали различити научници – лекари, социолози, аналитичари, а тема му је „Здравље, квалитет живот, неједнакости“. Прикупљени подаци су запрепастили медицински део стручног тима доц. Тоневе. Испоставило се да четвртина становништва земље практично нема приступа медицинској помоћи - лекара или медицинског техничара. Људи који живе на селу масовно не иду код лекара, а неки не купују чак ни лекове. Проблем је тај што у многим местима нема апотека, а возне карте међуградских линија прескупе су за немали део пензионера. Анализа истраживања здравственог сектора у Бугарској показује да је главни узрок распада система претварање важних здравствених установа у привредна друштва која јуре за профитом. Парадоксално је и то што многе болнице грцају у дуговима, а плате медицинског особља касне месецима.

Истраживањем је обухваћено 2.340 испитаника из различитих крајева земље. На основу прикупљених података може се закључити да је продубљен тренд пребацивања све већег дела трошкова за здравствену заштиту на терет пореских обвезника.

„Тренутно је у току расправа о промашеној здравственој реформи. Она је претворила болнице у привредна друштва, а лекаре у трговце који су почели радити искључиво у циљу стицања добити. Најјаче том реформом су погођени људи из мањих места. Ненормално је да су 24% становништва остављени без икакве медицинске помоћи. Из властитог џепа Бугари плаћају знатан део трошкова за своје здравље. Највећи су они када су у питању болничко лечење и потрошни материјал. Скупо коштају и ванболничка нега, рехабилитација и медицински прегледи. Због тога је све већа и социјална неједнакост међу Бугарима. Код социјално угрожених група на трошкове за лечење (када такво устреба) иде између 50 и 90% плате или пензије, а то је права катастрофа. У истраживању се наводи и друга група пацијената који су приморани да подигну кредит да би платили лечење, потрошни материјал и/ли лекове зато што су им дохоци много нижи од цене медицинских услуга. Оно што забрињава је то да већина политичара не мари за податке и закључке научних истраживања и посебно оних која спроводе социолози“ – каже проф. Тонева.

„Са доц. Тоневом одавно пратимо ситуацију, проучавамо и анализирамо поменуте проблеме. Захваљујући овом пројекту имали смо прилике да прикупимо конкретну емпиријску информацију о систему здравства и квалитету живота Бугара“ – каже доц. Божидар Јовков, руководилац истраживања.

„Тај процес комерцијализације здравства погубан је за људе. Здравство је један од најважнијих проблематичних јавних сектора. Овде се укрштавају разноразни економски интереси, здравље је постало роба, а све због паре. Чини се да су ствари запале у ћорсокак. Приликом истраживања на терену утврдили смо огромне диспропорције између трошкова за здравље пацијената у јавним и приватним болницама. Велики новац иде за разне накнаде и потрошни материјал. Констатована је упадљива неједнакост између житеља главног града и села, као и између појединих старосних група. Најрањивију групу чине старији људи који живе од пензијице. Они су ти који најчешће морају да позајме новац како би платили за здравствене услуге или лекове. Све у свему ствари не стоје добро, а ситуација се годинама погоршава.“