Фестивал „Шарена плетеница“ помаже бескућницима

Аутор:

Током три дана, колико је трајао фестивал „Шарена плетеница,“ један од тржних центара у Софији постао је дом традиционалног заната – плетења. Овај догађај је становницима и гостима бугарске престонице представио радове многих искусних мајстора плетења. Поред тога што су могли да купе разноразне шарене рукотворине посетиоци су били у прилици да учествују и у радионицама и сами израде нешто, а средства прикупљена за време фестивала намењена су бескућницима у Бугарској. Организатор догађаја је Фондација „Има начин,“ на чију идеју је 2012. године покренута иницијатива „Исплети топлину.“ Више детаља о кампањи открила нам је извршни директор Фондације Биљана Вутова:

Биљана ВутоваТоком протеклих пет година помогли смо скоро 7.000 особа. Њима смо лично поклонили капе, шалове и рукавице које смо сами исплели. Бескућници често остају ван фокуса јавности. Верујемо да је иницијатива „Исплети топлину“ скренула пажњу на проблеме тих особа којима је потребна помоћ. Средствима прикупљеним на протеклим издањима иницијативе „Исплети топлину“ нисмо помогли једино особама без крова над главом, већ и другим људима којима је та топлина и пажња потребна, као што су, рецимо, болесна деца. Дакле, иницијатива се проширује. Фондација је основана након трећег издања кампање „Исплети топлину.“ Она нам је омогућила да себи поставимо озбиљније циљеве, а реализација неких од њих је већ у току. Не на последњем месту промовишемо плетење као традиционалан бугарски занат и верујем да ће се многи млади људи вратити тој традицији.

Тачан број бескућника у Бугарској није познат, што не значи да их нема, а и немојмо заборавити да њихова судбина може задесити свако од нас. Стога не смемо бити равнодушни на њихове проблеме. Као узроци бескућништва се најчешће наводе недостатак стамбеног простора, сиромаштво, развод, разне менталне болести и болести зависности. Свесни смо тога да им не можемо помоћи у много чему, али их зато можемо саслушати, поразговарати с њим, дати савет и упутити специјалисти. Али вратимо се фестивалу где је један од шарених штандова био затрпан плетеним играчкама. Хеклане играчке су непознате савременој деци, а некада су њихове баке и деке одрасле играјући се њима. Свака играчка је сама по себи јединствена, а направиле су их веште плетиље из свих крајева земље. Осим традиционалних зечева, паса и Снешка Белића, ту се могло видети и много ликова из савремених цртаних филмова. Реч је о играчкама које имају мисију, а каква је она сазнали смо од Магдалене Делеве из Пловдива, једне од плетиља учесница на фестивалу:

Магдалена ДелеваОдлучили смо да се ујединимо и станемо иза болесне деце којој је потребно лечење у иностранству. У питању су малишани који пате од веома тешких обољења, као и деца која болују од дистрофије мишића и церебралне парализе. Последње три године учествујемо у сличним кампањама и веома смо срећни када неко дете оздрави после терапије спроведене у иностранству.

Иза сваке од тих дијагноза скривена је судбина једне породице. Често Фонд за лечење деце одбија да финансира терапију малих пацијената. Тада су родитељи и родбина приморани да потраже помоћ од непознатих особа. То је и главни разлог зашто се у последње време такве и сличне хуманитарне кампање рапидно множе.

Дечји осмех и захвалност у очима родитеља којима је пружена подршка и помоћ јесу оне ствари које нас мотивишу да наставимо даље јер смо убеђени да идемо добрим путем.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Јоан Колев

Више из ове категориjе

Лекар из Сирије 40 година живи и лечи људе у Бугарској

Сиријски лекар већ 40 година живи у Бугарској где је у више наврата спасавао живот својих пацијената. Рођени у Дамаску др Хадад је пре више година одлучио да живи и ради код нас, у болници у Горњем Орјахову него на клиници у граду Алепеу. Доктор..

објављено 18.11.17. 17.05

Скулптура легендарних чешких пивара браће Прошек привлачи пажњу пролазника у Софији

Прекопута зграде Бугарске националне телевизије у Софији, на месту једне од првих пивара код нас, постављене су скулптура и спомен-плоча браћи Јиржију /који је код нас познат као Горги/ и Теодору /који је код нас познат као Богдан/ Прошек. Двојица..

објављено 18.11.17. 11.35

Старење становништва као покретач привредног раста у Бугарској

У оквиру јавне расправе о Нацрту Националног програма за безбедност и здравље на раду за период 2018-2020. година, Бугарска телеграфска агенција (БТА) је објавила ставове појединих истакнутих стручњака о различитим аспектима програма. У програму се..

објављено 17.11.17. 09.25