50 година од оснивања балета „Арабеск“

Јубиларна сезона балета „Арабеск“ наставља се до лета 2018. представама које дочаравају врхунска достигнућа трупе

Током 50 година свог постојања балет „Арабеск“ афирмисао се као трупа савременог експерименталног балета светског формата.

Боряна СечановаОснивачи балета „Арабеск“ још пре 20 година заговарају идеју о отвореној сцени “ – каже Борјана Сечанова, уметнички руководилац и директор састава:

16. новембра је одржана премијера наших омиљених кореографа Асена Накова и Филипа Миланова под насловом „Градска бука – црна кутија“. Поред чланова састава учествовали су студенти и ученици. Крајем новембра смо представили представе награђене на такмичењу по имену прослављене бугарске балерине и кореографа Маргарите Арнаудове. Према пропозицијама такмичења које је последњих година постало интернационално, кореографија се мора заснивати на бугарској музици.“

Децембар је месец који ће бити посвећен класици. Најмлађи гледаоци ће имати прилике да погледају балете „Лабудово језеро“ „Пепељуга“, „Шчелкунчик“ и др. У јануару у софијској сали „Средец“ ће бити приређена изложба фотографа, који су снимали представе балета „Арабеск“. Том приликом ће бити промовисана књига „50 тренутака из живота „Арабеска“ – прича о путу који је прешла балетска трупа, виђеном очима Миле Искренове, дугогодишњег кореографа састава. „Нисмо случајно њој поверили задатак да напише текст ове књиге, јер добро знамо да је поред одличног кореографа, она уједно и невероватан есеиста“ – каже Борјана Сечанова.

Како се балет „Арабеск“ током свих тих година носио са изазовима? „Тешко“ – лаконски одговара Борјана Сечанова и наставља:

„Треба да сте уверени да оно што радите јесте управо мисија којој сте се посветили. Балет „Арабеск“ је баш таква трупа. Она је утемељена са намером да подстиче иновативност, да направи искорак у својој области. Захваљујући страним кореографима које ангажујемо, наши плесачи унапређују савремену технику плеса. Представе „Арабеска“ базиране су на бугарској музици специјално компонованој за сценско плесно извођење. Од 2010. г. део смо структуре Државног музичког и балетског центра код Државног музичког позоришта „Стефан Македонски“. То нам понекад ствара препреке административне природе, али захваљујући оперетском позоришту, имамо сцену. Срећна сам што интересовање за трупу показују не само плесачи. Неки од најталентованијих уметника долазе нам из смера „плесно позориште“ Позоришне академије.“

Неки мисле да је савремени балет приступачнији од класичног балета. Други пак остају љубитељи феерије класичних поставки.

„Проблем плеса одувек је у томе што је његова изражајност апстрактна – сматра Борјана Сечанова.- У том погледу он умногоме личи на музику – многи избегавају слушање класичне музике, јер им се чини непојмљива. Плес не мора да носи конкретну поруку, треба га осетити и препустити се његовом емотивном дејству. Он утиче на рецепторе за срећу. Ако размислите, човек најчешће плеше када је веома срећан или заљубљен. Свима бих поручила – не бојте се да играте без обзира да ли умете, јер кроз плес можете да изразите себе и поделите своја осећања са другима.“

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: БГНЕС

Више из ове категориjе
Кента Сугај у селу Паркани

Јапански слависта истражује бугарске дијалекте у Румунији и Бесарабији

Јапанац Кента Сугај се с бугарским језиком упознао на Универзитету за стране студије у Токију где прво студира Руску филологију. Као лингвиста је био очаран граматичким особинама бугарског језика који се, по њему, истиче између осталих словенских..

објављено 23.5.18. 08.25

Одликовање „Златни век” ставља испод светла рефлектора најталентованије културне раднике пре 24. маја

Уочи светлог празника 24. маја – Дана словенске писмености и Дана бугарске просвете и културе Министарство културе, преко министра Боила Банова, је доделило истакнутим личностима у области културе и уметности државну награду „Златни век“...

објављено 22.5.18. 15.01
Нуша Ројанова

Планирано је издавање књижице са бајкама које су створила деца

„Деца за децу” наслов је зборника бајки. На његовим страницама се путује до града Буквара, јаше се коњ који сања да постане зебра… Другу годину заредом издавачка кућа „Храстово лишће“ (“Дъбови листа”) организује конкурс за бајке које пишу..

објављено 22.5.18. 11.32