Најновије истраживање Института за тржишну економију утврдило је да привредни раст додатно повећава јаз међу регионима у Бугарској. Након што је за време економске кризе дошло до извесног успоравања процеса продубљивања разлика међу регионима када је реч о њиховом благостању, с новим привредним растом 2014. и 2015. године почела је и нова епизода удаљавања региона. Животни стандард најбогатије (Софијске) области је скоро петоструко већи него онај најсиромашније (Сливенске) области. То по чему се разликују економски развијенији региони од осталих јесте велики прилив инвестиција које директно подстичу запосленост и раст дохотка што резултира бољим животним стандардом. С друге стране, економски заостатак одређених региона је условљен слабим приливом улагања што доводи до проблема на тржишту рада, ниског дохотка и високе стопе сиромаштва. У трећем кварталу ове године је стопа запослености достигла рекордни ниво од 68,5% и тиме премашила преткризни ниво од 65%, али је неравномерно подељена између појединих региона. Највише нових радних места од почетка године отворено је на западу и југу земље – 70% њих је у престоници, Софијској области, Пловдиву и Старој Загори. Само у Пловдиву је последњих годину дана отворено више нових радних места него у читавој северној Бугарској.

Стварањем нових радних места је стопа незапослености у трећем кварталу 2017. године пала на 5,8%, што значи да је број кадрова који су спремни да почну да раде смањен, другим речима – број запослених већ зависи од профила економски неактивних људи. Слободних неактивних људских ресурса има, али због недостатка квалификације или из неког другог разлога, они се и даље не укључују на тржиште рада.

Добри трендови на тржишту рада воде повећању просечне месечне зараде за преко 11% у последњем кварталу. Али једино запослени у Софији примају плате веће од просека у земљи. Трендови трајног достизања просечног нивоа забележени су само у Плевену и Пловдиву, а у Видину, Силистри и Ћустендилу приметан је супротан тренд, углавном због ниских плата.

У последње две године забележено је и одрживо повећање износа локалних пореза, показали су резултати које је објавио Институт за тржишну економију. Разлог томе је да упркос добром привредном расту, готово све општине се суочавају са озбиљним тешкоћама у покривању финансијских потреба. Стога Институт топло подржава идеју локалних власти да држава 20% прихода које се остварују преко пореза на доходак грађана уступи општинама. Економисти су израчунали да ће се то остварити 2018. године, тада ће у општине ући додатних 324 милиона евра што ће удвостручити њихове пореске ресурсе, те повећати новац за инвестиције.

Уредио: Стоимен Павлов

Превод: Ајтјан Делихјусеинова