Генерални секретар НАТО позвао земље западног Балкана на смиривање тензија

У интервјуу Агенцији „Тањуг“ је генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг позвао земље западног Балкана да учине све што је у њиховој моћи како би се тензије смањиле, да избегавају запаљиву реторику и учине све што је потребно да се у региону не понови оружани сукоб. Столтенберг је навео да је „главна одговорност пре свега на земљама у региону, али је НАТО ту да помогне и подржи како би се избегао било какав сукоб. Столтенберг је подсетио да Алијанса игра важну улогу на Балкану већ деценијама, допринео је окончању „два етничка рата“ и да је прво велико војно ангажовање НАТО изван своје територије било управо на Балкану – прво у Босни и Херцеговини, а потом на Косову.

Жан-Клод Јункер: Македонија остварила видљив напредак

„Бивша југословенска република Македонија је у последњих неколико месеци остварила видљив напредак,“ рекао је председник ЕК Жан-Клод Јункер на заједничкој конференцији за новинаре са македонским премијером Зораном Заевим. Према европском комесару за преговоре о проширењу и суседску политику Јоханесу Хану, уколико македонска влада испуни своја обећања о реформама, ЕУ може да да безусловну препоруку за отварање преговора о приступању Македоније Заједници. Премијер Заев је, са своје стране, навео да македонска влада напредује у примени свог плана. „Пријатељство које смо последњих месеци изградили са суседним земљама показује нам да се једино тако можемо приближити остваривању наших циљева за улазак у ЕУ,“ рекао је премијер Заев.

Историјска посета: Ердогана у Грчкој

Три велика пројекта – изградња моста код граничног прелаза „Ипсала,“ покретање трајектне линије између Измира и Солуна, те изградња брзе железнице између Истанбула и Солуна очекују се да буду главне теме разговора турског председника Реџепа Тајипа Ердогана с домаћинима у Атини 7. и 8. децембра. Ердоганову посету Грчкој су окарактерисали као историјску. Ердоган је два пута боравио у Грчкој у својству премијера – 2004. и 2010. године, али је последња посета на председничком нивоу обављена 1952. године када су две земље примљене у НАТО и тим поводом је турски председник Џелал Бајар посетио ову суседну земљу. Као области са највећим потенцијалом за сарадњу издвојене су трговина, туризам и енергетика. У енергетском сектору је од кључног значаја пројекат изградње Прекограничног гасовода који је део приоритетног за ЕУ „Јужног гасног коридора.“ Предвиђено је да се њиме са турске границе и преко Грчке испоручује гас у Европу. 

Преко Кипра и Грчке ће пролазити алтернативан гасовод за Европу

Кипар, Израел, Грчка и Италија су се договорили о изградњи алтернативног гасовода за пренос гаса у Европу. Меморандум о разумевању је потписан у Никозији. Изградњу гасовода East Med ће подржати и Европска комисија. Дужином од скоро 2.000 км East Med ће повезати Израел, Кипар, Грчку и Италију а њиме ће се преносити гас од источног Средоземља до европских тржишта пружајући могућност за диверсификацију испорука у Европу и смањење њене енергетске зависности од Русије. Вредност пројекта се процењује на око 6 милијарди долара и треба да буде завршен до 2025. године. Бугарска се може повезати с овим гасоводом путем интерконекције с Грчком.

Румунске власти упутиле Турској захтев за реадмисију преко 60 миграната

Румунске власти су званичној Анкари поднели захтев за реадмисију преко 60 миграната који су прошле недеље турским бродом преко Црног мора стигли у Констанцу. Новим споразумом о реадмисији с Турском, који је на снагу ступио 1. октобра, предвиђен је рок од 72 дана за одговор. Према румунским властима, једино се добром прекограничном институционалном сарадњом може изнаћи решење за елиминисање ове релативно нове мигрантске руте. 

Саставила: Миглена Иванова

Превела: Ајтјан Делихјусеинова