Георги Германов – живот пун музике и песама

Фотографија: лична архива

Иза Георгија Германова, прослављеног певача са подручја планине Странџе, остаје специјална година – 2017. он је навршио 75 година. То је добар повод да истакнемо његов запажени допринос интерпретацији народних песама и да опет чујемо његов лирски баршунасти глас, који дирљиво изводи најбоље обрасце домаћег фолклора.

Георги Германов евоцира сећања на детињство и своје сусрете с публиком:

Захвалан сам Богу, што ми је даровао таленат да певам. Одрастао сам у породици музичара, све сам научио од мојих родитеља и старијих сељака. Живео сам у Обзору који је био насељен избеглицама из Странџе и Мале Азије, певале су се многе страџанске песме. Људи су приметили мој таленат и сами су ми нудили неке од песама које су знали, ја их изводим и дан данас. До 1964.г. био сам најпре аматер, онда сам постао професионалац и наступао у концертној групи. Радио сам за „Балкантурист“ (тадашњу државну туристичку организацију), приликом дочека страних делегација по традицији су певали познати извођачи – сестре Кушлеве, Георги Чилингиров, Соња Кнчева, Добра Савова и др. У ритуалном оркестру општине Варна био сам хармоникаш, тамбураш и солиста. Поред странџанских певам и панађурске песме у којима се причају приче које су се стварно догодиле. Сећам се како ми је на једном концерту неки човек из публике повикао: „Желим да ме својим песмама најпре расплачеш, а онда насмејеш“. Пре око 25 година био сам с Увалијском групом на турнеји по Белгији и Холандији, солисти смо били Јанка Рупкина и ја. Сале су биле препуне, више пута су нас звали на бис. У једном малом белгијском граду после извођења бисова отишли смо у свлачионице и скинули ношње. Али су тада дошли организатори концерта и рекли да публика ни после бисова неће да оде. Опет смо се појавили, тада већ не у народним костимима, и још пола сата смо певали. Било је и доста Бугара који су живели у Белгији и рекли како су управо тада осетили праву моћ бугарске народне музике.

Георги Германов је изразио и захвалност својој породици која му је ослонац у свим његовим стваралачким подухватима.

Моја супруга Марија је градско чељаде. Она је због мене заволела народне песме и запевала их. Деца нам су од малих ногу одрасла уз музику. Син је завршио музичку школу, смер виолина. Ћерка је кренула мојим стопама. И унуци још из детињства певају. Код куће је музика незаобилазна тема, а гости нам су или музичари, или такви који воле музику. Дошло је време када млади немају више од кога да науче изворне песме, а ево ја сам толико много песама записао током година. Уз помоћ моје породице издао сам 5-6 зборника с нотираним песмама са мог репертоара. Касније сам написао моје, ауторске песме. Не волим да се тиме хвалим. Зар није свака народна песма имала најпре свог аутора, а тек онда је постала део фолклора.

Свима желим пре свега здравље, срећу, поручујем такође да су пуни доброте и да буду саосећајни и предусретљиви људи!

Превод: Ана Андрејева

Више из ове категориjе

21. јануара у Бугарској се по Јулијанском календару слави Бабин дан

Бабин дан је један од великих народних женских празника који је посвећен бабицама – женама које су помагале породиљама да на свет донесу нови живот. Празник потиче из далеких прасловенских времена. Током година су нестали многи обичаји везани за њега,..

објављено 21.1.18. 10.05

Иди, зимо – дођи лето!

Бугарска православна црква слави успомену на Светог Атанасија Великог двапут годишње – 2. маја (на дан његове смрти) и 18.јануара (када је његов последњи повратак као архиепископ Александрије). 18. јануара слави се и народни празник Атанасовдан,..

објављено 18.1.18. 12.54

Више од 1.000 кукера учествовало у церемонији истеривања злих сила у Благоевграду

Више од хиљаду кукера (маскираних мушкараца који носе језиве маске и костиме израђене од крзна и рогова дивљих животиња) у току два сата је дефиловало улицама Благоевграда у оквиру традиционалног фестивала кукерских и маскарадних игара.13 група из..

објављено 13.1.18. 09.55