Она је међу најпознатијим савременим научницима у области етнологије, традиционалне обредности, музичке антропологије. Ради на Етнографском институту с музејем при БАН. Аутор је чланака, монографија, сценарија телевизијских филмова посвећених фолклору. Истраживала је музичке традиције мањина код нас, као и Бугара у иностранству. Пре десетак година за време специјализације на Институту за музичка и фолклорна истраживања при Универзитету музике и извођачке уметности у Бечу, Аустрија, она је радила на пројекту на тему „Бугари у Бечу – музички фолклор и национални идентитет“. Бугарским заједницама у Албанији посвећује више од једне деценије. У едицији „Бугари из Голог Брда у Албанији“ представља историју, религију, музички идентитет наших сународника тамо. Испоставило се да су научни радови Веселке Тончеве фактор за званично признавање бугарских мањина у Републици Албанији. Последњих година уз помоћ чешких институција она издаје двојезичне књиге посвећене бугарском фолклору.
Доц. Тончева је још рекла да је последње издање „Бугарски музичко-фолклорни дијалекти“ написано на доступном језику како би чешка деца, а и одрасли, упознали богатство бугарског фолклора. Представља различите регионе у Бугарској истовремено на бугарском и чешком језику. Садржи 24 народне песме – текст и нотни запис, међу којима су „Дал си лала или зумбул“, „Ткала Донка прегаче“, „Девојко лепа“ и др. Идеја је да деца из мешовитих бракова науче и знају више о свом пореклу, посебно данас када живе у глобалном, мултијезичном окружењу. Издања су пропраћена лепим илустрацијама које су дело Севде, а текстови сумирају радове низа наших научника. У књижици која прича о фолклорним подручјима је наведена и богата библиографија која представља драгоцене информације за свакога који би показао истраживачко интересовање.
Један од наших првих музичких фолклориста Васил Стоин је скупио на хиљаде песама и још почетком ХХ века издао више збирки народних песама – наставља доц. Тончева. Године 1981. његова ћерка Елена Стоин је такође објавила свој рад „Музичко-фолклорни дијалекти у Бугарској“. Само да појасним да по аналогији са језичким дијалектима ми користимо термин музичко-фолклорни дијалекти. Они се главно деле на западне и источне. Николај Кауфман, Стојан Џуџев, Тодор Џиџев су такође радили у тој области. Колеге из иностранства се увек изненаде и питају се како је могуће да на малој територији наше земље имамо толико разноврсних у музичком погледу и лепих образаца. Ово богатство које је стало у књижицу већ изазива интересовање. Издање је бесплатно а у Чешкој је већ распродато. Издање је финансирало чешко Министарство културе и припадницима мањина пружа могућност да створе свој културни производ којим ће промовисати своју културу а радиће и на одржавању свог идентитета. Иако се дотично издање код нас не може наћи, сви заинтересовани га могу добити у електронској верзији. Верујем да је важно радити за Бугарску како код нас, тако и ван граница наше земље.
Превод: Албена Џерманова
Фото-пројекат „Ја сам Бугарка“, који је изазвао велико интересовање како у Бугарској тако и у иностранству, слави 9. годишњицу свог постојања. Импресивни снимци габровског фотографа Радослава Прванова представљају лепоту Бугарске и бугарског фолклора..
Село Кости је 7. октобра домаћин другог издања гајдашког надсвиравања „Странџанска гајденица*.“ Кости је село у општини Царево и једно је од ретких места у земљи где је обичај нестинарство (плес на жеравици) у свом изворном облику постојао све до средине..
На Дан независности Бугарске присетићемо се популарне народне песме „Изашао хајдук Дељу“, која се изводи скоро на сваком бугарском празнику везаном за некиисторијски догађај. Ова чувена песма из родопског крајау извођењу Ваље Балканске је 1977. године..