О ефектима нове стратегије ЕУ за Западни Балкан на бугарско председавање Саветом ЕУ

Фотографија: europa.eu

Јуче је ЕУ објавила Стратегију проширења Уније на земље Западног Балкана која не само што потврдђује него и приближно тачно временски одређује европске перспективе шест држава у суседству Бугарске. У Стратегији се наводи да би Србија и Црна Гора уз снажну политичку вољу, спровођење реформи и налажење решења за спорове са суседима, требало да буду спремне за чланство у ЕУ до 2025. године, за Албанију и Македонију се каже да је Комисија спремна да припреми препоруке за отварање приступних преговора, за Босну и Херцеговину – да може да постане кандидат за придруживање, а за Косово пише да има прилику за одржив напредак кроз спровођење Споразума о стабилизацији и придруживању.

Прецизирање европске перспективе Западног Балкана одређено је као главни приоритет бугарског председавања Саветом ЕУ још прошле године. Због тога је, поздрављајући нову стратегију ЕУ, Министарство спољних послова у Софији истакло да је „Бугарска остварила свој циљ да на дневни ред ЕУ врати регион Западног Балкана“. Међутим, дефинисање европске перспективе региона је само интермедијарна фаза, кораци ка њеној реализацији тек предстоје и с тим у вези је високи представник Уније за спољну политику и безбедност Федерика Могерини допустила да ће следећи месеци бити интензивни а запамтиће се „као камен темељац и кључ ка ЕУ“.

Ово очекивање пуном снагом важи и за месеце до краја првог бугарског председавања Саветом ЕУ. У новој ситуацији напори председавања логично ће се фокусирати пре свега на рад на испуњењу услова ЕУ за интеграцију Западног Балкан. Као оријентир служиће првенствено шест објављених у новој стратегији ЕУ иницијатива за јачање сарадње у кључним областима и то: владавина права, безбедност и миграције, социјално економски развој, повећање инфраструктурне повезаности, дигитална агенда и подршка помирењу и добросуседским односима. Прецизирање задатака сваке конкретне државе треба да се оствари до Самита лидера ЕУ и Западног Балкана у Софији који је планиран за мај ове године.

Спровођење Стратегије за Западни Балкан, међутим, има и финансијске димензије. Европска комисија предлаже да се њено финансирање линијом Инструмента за претприступну помоћ до 2020. године постепено повећава у оквиру одређених средстава у текућем финансијском пакету. За ову годину за Западни Балкан већ је планирана претприступна помоћ у износу од 1,07 милијарди евра, али потребно је већ радити и на вишегодишњем финансијском оквиру ЕУ. Рад на вишегодишњем финансијском оквиру после 2020. године такође је међу најављеним приоритетима бугарског председавања саветом ЕУ, али нова Стратегија за Западни Балкан у њој диктира додатне елементе.

Након последњег развоја догађаја око земаља Западног Балкана одговорности бугарског председавања према региону се не исцрпљују. Објављивање нове стратегије ЕУ за тај регион се поклопило с вешћу да ће се 26. марта у бугарском лучком граду Варни одржати састанак Европске комисије са турским председником Реџепом Ердоганом. На њему ће се разматрати не само питања везана за нормализовање односа између ЕУ и Турске већ и други регионални проблеми. Доласком другог месеца бугарског председавања Саветом ЕУ задаци и одговорности пред њим се истовремено мењају, проширују и умножавају.


Превод: Албена Џерманова


Више из ове категориjе
Зграда Државне агенције за националну безбедност у Софиjи

Специјалне службе у региону активно раде у Бугарској

Ове недеље је обелодањен Годишњи извештај о раду Државне агенције за националну безбедност за 2017. годину. Скоро сви медији у први план стављају констатацију да специјалне службе различитих земаља региона и даље активно раде за реализацију својих..

објављено 26.7.18. 13.37

Руски утицај на Балкану

Да ли је Балкан под утицајем Русије? И ако јесте, какве би ефекте то имало на евроатлантске интеграције на чијем се путу налазе земље Западног Балкана? Ова питања су искрсла због изненађујућег дипломатског скандала, који је избио између Грчке и Русије...

објављено 25.7.18. 12.59

Став Софије о повећању трошкова за одбрану – очекивано уздржан

Самит НАТО у Бриселу који је јуче завршен биће запамћен по реакцијама изазваним предлогом америчког председника Доналда Трампа да свака земља чланица Алијансе за одбрану предвиди 4% свог БДП-а. Ова тема је била довољно осетљива и док је тражено да..

објављено 13.7.18. 14.57