Странџанска боровница – древно воће из терцијара

Фотографија: dendrologybg.com

Годинама су шумари, чувари шума и заштитници природе обилазили Странџу у потрази за плавим бобицама које су се „показале“ тек почетком 90. година минулог века.

1993. године је инжењер Дико Патронов случајно наишао на жбун с непознатим лишћем који га је одвео у праву „шуму“ боровница на заштићеном данас подручју „Руденово.“ Испоставило се да ситно воће за које су већ пола века сматрали да је нестало слободно расте у најнеприступачнијим деловима Странџе. Одушевљен овим открићем некадашњи шеф бургаске Управе за шуме посветио је књигу странџанској боровници – овом архаичном наслеђу из терцијара, данас уписаном у Црвену књигу угрожених врста. У књизи

Странџанска боровница у парку природе „Странџа“ он је навео и туристичку руту којом би посетиоци парка могли да дођу до места где расте ова биљка.

Снимка„Боровница је била готово заборављена у биљном свету карактеристичном за овај крај јер се врло ретко виђа – углавном у тешко приступачним и влажним долинама, прича Дико Патронов. Као остатак древне флоре – из последњег леденог доба, ова биљка расте само у Странџанском крају и на истоку до Кавказа. Године 1938. академик Даки Јорданов је написао да ће неколико биљних врста, међу којима и странџанска боровница, бити озбиљно угрожено и вероватно ће због илегалне сече шума нестати у наредним деценијама. И тако је и било, до почетка 90. година прошлог века боровница се нигде не спомиње, све док је нисмо нашли у буковим шумама са зеленичетом и на највишим врховима.

Фотографиjа: bg.wikipedia.org
Бобичасти плод има иста хранљива и лековита својства као и обична боровница у Родопима – јача имуни систем, побољшава вид и смирује систем за варење, али за разлику од малог грма у Родопском крају, странџанска боровница може да нарасте и до 3 м висине. Прошле године су места на којима расте странџанска боровница проглашена заштићеним и на њима је забрањена сеча.

Нажалост, и наша планина није заштићена од илегалне сече и крађе шуме, каже Дико Патронов. Прошле године су велике површине под шумама бесправно посечене, ови случајеви су прослеђени тужилаштву. Исечено је око 3.000-4.000 кубних метара дрвета и отворене су на десетине хектара голих површина. Некажњавање прекршаја, у ствари, дозвољава да се такве ствари дешавају, притом на заштићеним подручјима – а шта да кажемо за подручја која нису заштићена и на којима неки сматрају да могу некажњено да раде шта год им је воља.

Парк природе „Странџа,“ који је недавно прославио свој 23. рођендан, веома је богат вредним биљним врстама – а то су странџанско зелениче (ловорвишња), странџанска боровница, Ilex colhica (врста зеленике), европска тиса, ерика, мушмула. На територији парка природе налази се 5 резервата и 18 заштићених подручја. Али ни статус заштићеног подручја и изузетног значаја није био довољан да резерват биосфере „Узунбуџак“ заштити од сече због нове ограде подигнуте на бугарско-турској граници.

Резерват биосфере „Узунбуџак“. Фотографиjа: bg.wikipedia.org
Створене су велике голе површине, а то ће довести до еколошког проблема – нестанком непосредног контакта између шума и река или подземних вода долази до сушења и пропадања шума, објашњава Дико Патронов. Уместо кроз парк биосфере „Узунбуџак“ могли су да прођу старом мрежом која је осмишљена тако да се заобиђу дубоке и влажне долине. Обилне падавине у Странџи су на неким местима већ уништиле нову мрежу. Да су користили стару граничну мрежу, не би дошло до оволике штете и не би се рушило и уништавало, као што то сад раде, тврди инжењер Дико Патронов.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова


Више из ове категориjе

Проф. Цветомир Луканов – хирург дечјих срца у Хајделбергу

Још су древни људи били свесни колики је значај срца као органа који нас служи до краја живота. Хомер је 800 година пре нове ере описао зацељивање смртоносних рана на срцу задобијених приликом ратовања. Али тек средином прошлог века лекари су се..

објављено 18.8.18. 09.05

„Хроми пас“ – једна од најстаријих зграда на острву Ливингстон

У јужном заливу Антарктика налази се острво где је смештена бугарска поларна станица „Св. Климент Охридски”. Прва наша истраживачка експедиција стигла је на Антарктик у пролеће 1988г. и ставила почетак континуираним научним проучавањима леденог..

објављено 17.8.18. 13.18

Пад сајта Регистра привредних субјеката омета нормално пословање

Корисници Регистра привредних субјеката и регистра непрофитних правних лица већ могу да га користе, али само да би проверили тренутно стање. С обзиром на карактер технолошких процеса регистар ће потпуно функционисати и омогућити приступ свим..

објављено 15.8.18. 13.52