Трећи март – дан Слободе

Фотографија: архив

3. марта Бугарска обележава свој национални празник – дан ослобођења од Османске владавине. Оно је резултат Руско-турског рата од 1877-1878 године који је за Бугарску био ослободилачки. 3. марта у градићу Сан- Стефану крај Истанбула Русија и Османско царство су потписали мировни уговор којим се ставља почетак слободне Бугарске.

„Потписивање Санстефанског мировног уговора“, гравира
Како је дошло до ослобођења Бугара? Кулминација национално-ослободилачке борбе нашег народа је Априлски устанак од 1876. године. Он је угушен али је захваљујући њему „бугарско питање” већ стављено на светски дневни ред. У заштиту Бугара и њихове ослободилачке борбе стали су Вилијам Гледстон и Ото фон Бизмарк, велики писци Виктор Иго, Достојевски, Оскар Вајлд, научници Дарвин и Мендељејев. Слободна штампа је успела тотално да промени јавно мњење чак и у земљама које су биле склоне да због својих геополитичких интереса подржавају Османско царство. Посебно велике су заслуге америчког новинара Јануаријуса Мек Гахана који је о догађајима у Бугарској писао за британски лист „Дејли њуз“ и  амерички „Њујорк Хералд“. 

„Велико народно собрање у пределу Обориште доноси одлуку о избијању Априлског устанка“, сликар Димитар Гјуџенов
За Русију нова балканска криза је била могућност да себи поврати изгубљене после неуспелог Кримског рата позиције у Југоисточној Европи. Руска дипломатија је одржала сложене преговоре са осталим Великим силама, посебно са Немачком и Аустроугарском. Обезбеђена је неутралност других Великих сила по цену низа компромиса у погледу будућег уређења Југоисточне Европе. 24. априла 1877. године Русија је објавила рат Османском царству и одмах покренула офанзиву на Кавкаском фронту. 27. јуна десантом код Свиштова почеле су копнене операције на данашњем бугарском тлу.

„Руска војска прелази Дунав“, сликар Николај Дмитриев-Оренбургски
Модернизована Османска војска је била снажна тако да је рат био доста дужи, тежи и крвавији него што су очекивали у Санкт Петербургу. Бугарски народ је на више начина пружио огромну помоћ и допринео финалној победи. На пример, бугарске добровољачке војне формације, које су познате као бугарско ополчење, су учествовале у најважнијој пресудној бици – за превој Шипка у Старој планини, у августу 1877. године. Јуриш Сулејман паше на овај превој је био од кључног значаја у покренутој османској контраофанзиви у циљу потискивања руске војске преко Дунава и добијања рата. Али у овој бици Руси и Бугари су постигли историјску победу.

„Бој за Шипку“, сликар Димитар Гјуџенов
Крајем 1877. године након једне друге историјске победе – оне код Плевена Врховна команда војске Русије је донела одлуку да  је са политичке тачке гледишта важно да се рат оконча најкасније у зиму 1878. године. Ради тога је планирана заједничка офанзива у правцу јужне Бугарске и то прелажењем Старе планине, која је зими залеђена и неприступачна. Чак су и немачки генерали такву офанзиву сматрали немогућом. Али била је она успешна захваљујући помоћи коју је руској војсци пружило више десетина хиљада Бугара. Одлучујуће битке јужно од Старе планине (код Шипке, Шејнова, Пловдива и Софије) довеле су до потпуне војне победе и мировног уговора потписаног 3. марта који је, међутим, био само прелиминаран.

„Битка код Плевена 27. августа 1877. године“, сликар Николај Дмитријев-Оренбургски
Коначне одлуке донете су на Берлинском конгресу Великих сила у јуну-јулу 1878. године. Резултати тог међународног састанка у некој мери су одраз компромиса постигнутих још пре рата. Реалну независност добила је Кнежевина Бугарске (данашња северна Бугарска и област Софије), која је ипак формално остала вазална султану. Јужна Бугарска чији је центар био Пловдив постала је аутономна покрајина у Османском царству.  Безусловно под влашћу султана остале су друге данашње бугарске земље: Пиринска Македонија, Родопи, Странџа, као и Вардарска Македонија и Западна Тракија које су тада насељавали претежно Бугари.

„Берлински конгрес“, сликар Антон фон Вернер
Отуда па надаље стварање Бугарске у њеним данашњим границама је бугарско дело, резултат скоро 40-годишњих борби. Бугарско дело је и први демократски Устав земље донет 1879. године који ставља почетак Б угарске као демократске европске државе.

Превод: Албена Џерманова

Више из ове категориjе
Проф. Виден Табаков, 1964. г. и његов остварен сан – „шетња“ Нила Армстронга по Месецу 20. јула 1969. г.

Виден Табаков – Бугарин који је припремао летове на Месец

У софијској сали Државне агенције за архиве отворена је изложба под наслов „Безгранични космос људског ума”. Она приказује живот и дело истакнутог америчког научника професора Видена Табакова (1919-2015). Он је рођен у бугарском селу Стакевци, код..

објављено 25.9.18. 08.45

Насеље „Слатина“ из доба раног неолита – једно од најстаријих у Европи

Како је био организован живот људи у доба раног неолита? И како су они гледали на свет око себе? Одговоре на та питања радознали љубитељи историје ће пронаћи у посетилачком центру који ће идуће године отворити врата код неолитског насеља „Слатина“..

објављено 24.9.18. 08.15
Софија пре Ослобођења, гравира Феликса Каница

Градитељ града Антонин Колар

Када је 3. априла 1879. године Уставотворна скупштина једногласно изабрала Софију за престоницу Кнежевине Бугарске, град је имао 2 школе, 10 гостионица, нешто изнад 3.000 кућа и око 11.700 становника. Исте године у град је стигао чешки историчар..

објављено 23.9.18. 07.45