Богослов Стојанов из Разграда – оџачар који људима доноси срећу

Аутор:

Свако је чуо о веровању да ако неприметно дотакнеш оџачара, бићеш срећан. У то верује и 24-годишњи Богослов Стојанов из Разграда. У црној кошуљи, с шеширом и оџачарском четком преко рамена, млади мушкарац привлачи пажњу пролазника на улици. Многи желе да се сликају с њим, радују се кад га сретну јер верују да доноси срећу. Богослов каже да је једини димничар у Разграду. Димничарством се бави већ пет година. Млади оџачар је увек насмејан и расположен за разговор. Каже да је задовољан избором занимања и не намерава да га замени за чиновнички посао о каквом сања већина његових вршњака. Категоричан је да нема ничег срамног у овом послу, довољно је да га човек воли и види смисао у томе.

СнимкаЗанат се не учи, он се краде, каже Богослов и додаје:

Мој стриц је био оџачар и ја сам занат украо од њега. Све је почело док сам радио у Општини Разград као инспектор задужен за јавни ред, контролу, грађевинарство и саобраћај. Тада је један колега питао може ли му ико препоручити човека који би му очистио димњак. Отишао сам ја и тако је све почело, прича Богослов.

Богослов је завршио Стручну транспортну и грађевинску школу „Христо Смирненски“ у Разграду. Овим занатом се почео бавити у шали, с идејом да оствари неку додатну зараду, а потом је схватио да му „ходање по крововима“ причињава велико задовољство и жели да се и убудуће бави управо тиме. Постепено су га почели тражити не само људи из града и његове околине већ и из региона. Осим у Разграду чистим димњаке и у оближњим градовима. Био сам у Русеу, Шумену, Трговишту, Попову, имам довољно клијената, објашњава млади оџачар. Каже да је током јесени и зиме затрпан послом, али се не жали. Богослов каже да га људи обично траже тек кад се појави проблем. Било је случајева кад је требало да се попне на кров на којем је био снежни покривач од 40 см. У димњацима је налазио свакојаке ствари:

Приликом чишћења димњака налазио сам разноразне ствари. Имам специјалну камеру помоћу које утврђујем разлог због чега се димњак зачепио. Најчешће налазим кашике, виљушке, грађевински отпад, телефоне, одећу, кључеве, кованице, ствари које су „украли“ гаврани и свраке, прича Богослов.

Набавка потребне опреме такође није лак задатак, али се млади оџачар сналази. Има четири тега различитих димензија, са собом увек носи и дугачко уже. Богослов Стојанов каже да добро зарађује од тога. Чишћење једног оџака може да потраје два часа или два дана, у зависности од проблема. Категоричан је да се не плаши висине.

Ко се боји медведа, не иде у шуму, нашалио се млади мушкарац и додао да је ипак у питању и извесна доза среће. Богослов је пун енергије, амбициозан је и стално тражи начин да покаже и докаже своје вештине. Воли да пева, свира гајде и бубањ на саборима, свадбама и крштењима. Као члан фолклорног састава при читалишту у селу Дрјановец учествује на различитим саборима и такмичењима. Растужује га то што младе људе не занимају стари занати.

Снимка
Желим да им кажем да је сваки посао битан. Потребно је да сви наставимо да се бавимо старим занатима. Имам пријатеље који се баве крзнарством, ткањем на разбоју и не стиде се тога
, каже Богослов.

Једини оџачар у Разграду жели људима здравље и срећу, да раде то што воле и поносно подигнуте главе наставе напред. И поздравља све песмом:



Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: лични архив

Више из ове категориjе

Први кораци латино музике у Бугарској и „Салса доктори“

У доба социјализма путовања у земље ван социјалистичког табора била су привилегија малобројних срећника. Али је у Софији била једна четврт, Студентски град, који је био попут малог Лондона – на његовим улицама се могао чути говор из блиских и..

објављено 11.12.18. 08.35
Красимир Каракачанов Фотографија: БГНЕС

Хроника балканских догађаја

Скопље: Изјава Красимира Каракачанова идеалан повод за непријатељство – ми желимо пријатељство Изјава бугарског вицепремијера Красимира Каракачанова представља одличну прилику за сличан контра одговор и стварање негативног расположења које..

објављено 10.12.18. 15.28

Мањак младих осуђује занате на изумирање

Бугари су одувек имали смисао за лепоту и ма да су најчешће живели веома скромно, у својој свакодневици су употребљавали многе лепе предмете наслеђене од предака, својеручно израђене или дело неког самоуког мајстора. Жене су се са своје стране..

објављено 10.12.18. 08.45