Центри у заједници пружаће подршку Ромкињама у неравноправном положају

Аутор:
Фотографија: Центар за мајке – Бјала Слатина

Преко 600 жена из ромских заједница у Разграду, селу Вазово (општина Исперих) и граду Бјала Слатина између 16 до 55 година старости биће охрабрено да изађе из зачараног круга свакодневице и побољша социјалне и радне способности и навике. Ово је циљ пројекта „Социјалне иновације за ефикаснију социјалну инклузију Ромкиња у неравноправном положају”.

Корисник пројекта чија је реализација започела крајем 2017. године је удружење „Асоциација Интегро”- Разград која ради у партнерству са „Центрима за мајке: Међународна мрежа за оснаживање - MINE” Штутгарт, Немачка. Пројекат се изводи у оквиру Оперативног програма „Развој људских ресурса” 2014-2020, суфинансираног од стране ЕУ преко Европског социјалног фонда. Финансијска помоћ, која је бесповратна, износи 199 600 лева (око 100.000 евра), а трајање пројекта је до краја ове године”, објашњава Камен Макавејев из удружења „Асоциација Интегро”.

Планира се отварање три центра у заједници у којима ће жене ромског порекла, према којима се по речима Макавејева примењују дискриминативне праксе, имати могућност да стекну нове социјалне и радне вештине. У Центру у Разграду жене ће учити фризерски занат, а у друга два ће се оспособљавати за куваре. За ове две врсте обуке биће набављена неопходна опрема, а у сваком од три центра ће бити запослена по два предавача по основу закљученог уговора о раду на одређено време. У циљу реализовања тог пројекта невладина организација из Разграда сарађује са Међународном мрежом центара за оснаживање мајки из Немачке.

Са овом немачком организацијом имамо сличне циљеве, а најглавније је то што радимо у име добробити и социјалне инклузије Ромкиња. У оквиру пројекта проучавамо искуства центара за интеграцију који примењују моделе социјалне интеграције миграната у државама Западне Европе”, наставља причу вођа пројекта Камен Макавејев. У циљној групи пројекта  је 600 жена из три поменута насељена места у Бугарској, које имају децу, немају добро образовање, не налазе се на редовном школовању, незапослене су или имају посао који је привремен или повремен. У новим центрима у заједници у којима ће се жене стручно оспособљавати, примењиваће се методе неформалног учења и стицања професионалних знања и вештина.

Наша идеја је да помогнемо социјалну инклузију Ромкиња и да их охрабримо да буду активније грађанке. Определили смо се за рад са женама зато што оне најчешће брину о васпитању деце. Евентуална промена у начину на који оне прихватају своју улогу у цивилном друштву може да утиче и на децу, која ће када одрасту, бити активнији учесници друштвених процеса.

Центри у заједници ће прорадити до краја марта, а када активности планиране у склопу пројекта буду завршене, очекује се да ће они и даље функционисати, с тим што ће општине преузети плаћање њихових режијских трошкова. „Ту социјалну иновацију највероватније ће користити и локалне управе када буду планирале адекватне мере за интеграцију, усмерене на решавање специфичних проблема ромских жена”, казао је у закључку Камен Макавејев.

У Стратегији области Разград о интеграцији Рома у периоду 2012 -2020. г. наведено је да је економски активан број становника ромског порекла 1.392 што чини око 2,5 % целокупног економски активног становништва области. 81,8% припадника ромског етноса је незапослено или економски неактивно. Основни разлози томе су ниско образовање и одсуство професионалне квалификације већине Рома, велики број обесхрабрених незапослених као и запослених у сивој економији, који нису активни на тржишту рада и нису регистровани на бироима рада. Велики део радно способне популације Рома је у иностранству, где налази једину шансу за запошљавање и издржавање породица.

Превод: Ана Андрејева


Више из ове категориjе

Први кораци латино музике у Бугарској и „Салса доктори“

У доба социјализма путовања у земље ван социјалистичког табора била су привилегија малобројних срећника. Али је у Софији била једна четврт, Студентски град, који је био попут малог Лондона – на његовим улицама се могао чути говор из блиских и..

објављено 11.12.18. 08.35
Красимир Каракачанов Фотографија: БГНЕС

Хроника балканских догађаја

Скопље: Изјава Красимира Каракачанова идеалан повод за непријатељство – ми желимо пријатељство Изјава бугарског вицепремијера Красимира Каракачанова представља одличну прилику за сличан контра одговор и стварање негативног расположења које..

објављено 10.12.18. 15.28

Мањак младих осуђује занате на изумирање

Бугари су одувек имали смисао за лепоту и ма да су најчешће живели веома скромно, у својој свакодневици су употребљавали многе лепе предмете наслеђене од предака, својеручно израђене или дело неког самоуког мајстора. Жене су се са своје стране..

објављено 10.12.18. 08.45