Како схватати спремност Бугарске да уплаћује већи допринос у буџет ЕУ

Владислав Горанов и Гинтер Етингер
Фотографија: БГНЕС

Ових дана је, изненађујуће за неке, на европском састанку у Софији посвећеном вишегодишњем финансијском оквиру ЕУ министар финансија Владислав Горанов најавио да је Бугарска спремна да повећа свој допринос буџету ЕУ. Према министру, повећање актуелног буџета за око 10% је остварљиво и прихватљиво за Бугарску.

У ствари, изјава Горанова није изненађење већ сведочанство о динамичном развоју позиција Софије по том питању. Почетком фебруара Министарство финансија је демантовало тврдње да је Бугарска пристала да се, након изласка Велике Британије из Уније, доприноси у буџет ЕУ повећају до 1,1% БДП. Крајем фебруара премијер Борисов је казао да Бугарској више одговара повећање доприноса буџету ЕУ а у првих десет дана марта министар финансија је фактички само додао да је ово схватање изазвано потребом за даљим спровођењем кохезионе политике и заједничке пољопривредне политике ЕУ. Очито став Софије није безуслован и можемо очекивати да у блиским месецима Бугарска делује полазећи управо од тога, укључујући и као земља председавајућа Саветом ЕУ.

Софија формира свој став већ другог месеца од почетка бугарског председавања и у тренутку када су државе чланице Заједнице разједињене по том питању. Аустрија, на пример, је против повећања доприноса буџету ЕУ и инсистира на кресању неких програма који су повезани пре свега са исплатом новца земљама Источне Европе. Балтичке земље, пак, се залажу за повећање доприноса после 2020. године. Очекује се да ће Европска комисија званично представити нацрт вишегодишњег финансијског оквира у мају а дотада питање ће се разматрати на различитим нивоима и у различитим форматима.

Према актуелној влади Борисова, тренутно су све опције за превазилажење изазова после Брегзита отворене а главни циљ бугарског председавања саветом ЕУ треба да буде да се преговори о буџету ЕУ одвијају глатко.

У том смислу министар спољних послова Екатерина Захаријева је изјавила да ће, према бугарском председавању, бити веома важно да се пре него што се приступи прецизирању износа доприноса буџету ЕУ, одреде приоритети и политике који ће се финансирати. Због предстојећег изласка Велике Британије из Уније и предстојећих 2019. године избора за Европски парламент изгледа да ће припрема вишегодишњег финансијског оквира бити тежа него икада. У искомпликованој због тих околности ситуацији за време дискусија бугарско председавање ће тежити да обезбеди равнотежу између нових политика у области безбедности, миграције и иновација и традиционалних политика, које су већ допринеле да ЕУ буде таква каква је данас.

Излазак Велике Британије из ЕУ, која је један од највећих нето уплатилаца, ће у финансијским средствима којима земље чланице финансирају буџет отворити рупу у износу од око 12%. Недавно је комесар за буџет Гинтер Етингер предложио да се нови расходи ЕУ, који се процењују на око 10 милијарди евра годишње, 20% покрију уштедом а  80% - свежим новцем. Пре тога је сам Етингер предлагао да се мањак средстава у износу од око 13 милијарди евра годишње услед изласка Велике Британије из Уније, обезбеди тако што се 50% покрије смањењем трошкова а осталих 50% - уплатом додатних доприноса од стране земаља чланица. По мишљењу стручњака, баланс 50/50 би имао доста негативнији ефекат за Бугарску. Тренутно за сваки евро који Бугарска уплаћује у европски буџет Брисел јој враћа приближно шест, тако да ће се свако кресање европских субвенција озбиљно осетити. По речима министра финансија Владислава Горанова, евентуално ограничавање кохезионе политике и њено фокусирање само на најсиромашније регионе ће смањити интересовање великих држава за њу и представља ризик за саму кохезиону политику. Какав ће се баланс постићи између свих тих сложених идеја предстоји да видимо у блиским месецима. Са данашњим даном министар Горанов је оптимиста да је ЕУ у успону са све бољим условима на тржишту рада и финансирања, као и да ће се код оваквог стања ствари, уз умерену и конструктивну политичку амбицију, изазови превазићи и биће гарантована целокупна финансијска стабилност и постизање дугорочног раста економије, запослености и доходака.

Превод: Албена Џерманова


Више из ове категориjе

Административне препреке поскупљују производе на фармерској пијаци

Људи који у исхрани користе само биолошки чисте производе набављају их претежно на тзв. фармерској пијаци. Међутим, ове пијаце постоје претежно у великим градовима, а произвођачи који продају своје производе наилазе на низ препрека – од..

објављено 26.9.18. 15.32


Бугарски енергетски холдинг (БЕХ) на првом месту међу бугарским компанијама на ранг-листи COFACE

17 бугарских компанија на листи Топ 500 у централној и источној Европи

Бугарска и бугарска привреда нису велике. Удео бугарског БДП у укупном БДП уједињене Европе износи мање од 1%. То међутим не смета да у земљи заједно са преко 300.000 малих и средњих компанија послују и велике које се могу упоредити са..

објављено 25.9.18. 14.52

И ове године довољно хлебног зрна

5,4 млн тона пшенице што представља просечни принос од 4,5   тоне по хектару јесте коначни резултат жетве за ову годину. Према подацима Министарства пољопривреде овогодишњи приноси су за око 1,5  тоне по хектару мањи у поређењу са 2017. када је убрана..

објављено 23.9.18. 08.25