У траварници Љубена Пенкова може се наћи одвар за сваки бол

У свакој породици чува се бар један рецепт за справљање магичне биљне мешавине који је остао од предака. Али живо је и знање које би, ако се нађе у правим рукама, могло да допринесе обогаћивању савремене методе лечења, а понекад може бити и једино могуће решење.

Љубен Пенков сматра себе траваром треће генерације. Наследио је рецепте за справљање одвара од деде и баке своје жене, а већ четири године успешно их продаје у својој траварници.

Знање смо наследили од баке и деде моје супруге – они су дуго година били травари, затим су се траварством бавили њени родитељи, а ево сада и ми – прича Љубен Пенков. – Ово се наслеђе односи на места у којима успевају биљке, укључује знања о томе како се оне беру, суше, чувају … - све у свему односи се оно на читав процес траварског рада. Има ту пуно специфичних ствари, на пример, ако се биљка по брању не чува на одговарајући начин, она се не може користити. Или, пак, ако се правилно не убере, идуће године она неће расти на истом месту. На први поглед све је то јасно, нормално и нема ту ничег сложеног, али није тако – потребно је пуно посла и бриге да би финални производи били квалитетни.

Снимка

Све траве које Љубен Пенков нуди су дивље и то из предела Старе планине око града Сливена. Мали изузетак чини лаванда, али се она узгаја у малим количинама и није намењена већим поруџбинама. Годишње кроз руке травара прође више тона биљака. Од сваке врсте бере отприлике по 200 кг, које користи у различитим комбинацијама, у зависности од болести. Скоро 90 биљних мешавина против кашља, гихта, дијабетеса, синузитиса, проблема са бубрезима, простатом, јетром, штитњачом могу се наћи у његовој траварници која има и интернет страницу. Љубен Пенков не мења наслеђене рецепте, јер су они како каже успешни и лековити.

У неким случајевима, пре узимања биљака, пожељна би била консултација са лекаром – посебно ако је обољење у напредној фази – саветује травар. – Срећом, за разлику од пре десетак година данас лекари све чешће препоручују лечење биљкама. Члан сам Национале асоцијације травара у Бугарској, где размењујемо добро искуство и све колеге деле мишљење да је сада лечење биљкама по лекарском савету много актуелније од ранијих година. С друге стране, људи показују све веће интересовање за ове производе јер су они нешкодљиви и имају добро лековито дејство.

Снимка

Љубен Пенков и његова супруга су “занат” учили код старих травара. Покренули су свој бизнис пре четири године, а прошле године је Љубен прошао шестомесечни пословни течај и освојио трећу награду на такмичењу фондације “Труст за социјалну алтернативу” за иновативне идеје. Освојеним новчаним износом од 5 хиљада лева купио је терен на којем жели да изгради погон за сушење биљака. За сада не користи страну помоћ, али размишља о конкурисању за европску субвенцију како би успео да прошири посао.

И пошто смо на почетку пролећа, ево једног савета травара како да савладамо пролећни умор и ојачамо имунитет.

Црна зова помаже не само против пролећног умора него и јача имунски систем и метаболизам – каже Љубен Пенков. – Од ње се узима по неколико бобица дневно. Осим тога, за ову сезону одлични су коприва и бабин зуб.


Превод:: Албена Џерманова

Фотографије: лична архива

Више из ове категориjе

Потребна специјална државна политика развоја бугарског села, сматра потпредседница Бугарске Илијана Јотова

„Држава је та која треба на помогне бугарском селу не само да опстане него да се развија, да би млади људи остали овде”, изјавила је Илијана Јотова у селу Професор Иширково на подручју Силистре. Тамо је одржана специјална церемонија поводом..

објављено 22.4.18. 18.05

90% Бугара сматра да су планински производи здравији и чистији

Преко 60% Бугара чврсто подржава увођење ознаке квалитета „планински производ”. 27% каже да ће то имати добар ефекат, док само 3% се изјашњава против тога, показује национално социолошко истраживање агенције АФИС. Истраживање је наручио бугарски..

објављено 21.4.18. 15.35

О Сеоском тржном центру у Габрову и иницијативи „Заборављене традиције, живи укуси“

„Сеоски тржни центар“ – гламурозна и помпозна зграда са продавницама и канцеларијама у центру неког сеоцета? Не! Реч је о базару, односно сајму који су у шали назвали тако а који је већ постао веома популарно место. Идеју о стварању Сеоског тржног..

објављено 21.4.18. 09.30