„Поезија у метроу” позива нас да се бар на трен удубимо у речи

Има ли у метро станици места поезији? Одговор је сасвим јасан – „да“, чим већ трећу годину заредом Пољски културни институт заједно са Књижевним листом /“Литературен вестник”/ позива људе да се зауставе и бар на кратко препусте чарима и дражима поезије.

И кад би смо морали да неком странцу у Бугарској уручимо награду за промовисање поезије, онда би наш једногласни избор свакако пао на директора Пољског института Јарослава Годуна. Зашто? Зато што он не само што организује своје сународнике – дипломате да на празнике на течном бугарском језику рецитују најлепше бугарске песме, већ и трећу годину заредом позива путнике у Софијском метроу да у својој ужурбаној свакодневици мало времена издвоје и за читање стихова. Овог пута иницијатива “Поезија у метроу” је посвећена европским песницима а 13 њихових дела могу се видети на метро-станици код Националног дворца културе.

На први поглед можда и постоји нека противречност између толико живог места и толико интимног жанра, али ово нам је трећи пут када доказујемо да је читање стихова у метроу могуће - каже Јарослав Годун. – Лично ја сматрам да је то помало необично, с обзиром да људи виде поезију тамо где обично има пуно реклама, али то је у неком смислу такође реклама – реклама читања, реклама размишљања. А да ли је једна песма у стању да промени њихов дан? Мислим да је само један осмех довољан да људи виде неку позитивну ствар и да мало размисле о себи, о свету, а зашто не и о људима који су написали ове стихове.

Културни институти 13 европских држава, укључујући и Бугарску, понудило је дела истакнутих песника 20. и 21. века.

Јарослав Годун, Амелија Личева, Луиђина Педи

Људи се заустављају, јер је присуство поезије у метроу заиста необична ствар – каже Амелија Личева, главни уредник Књижевног листа. – Осим тога, стихови изазивају радозналост и у возовима, јер су кратки и брзо се могу прочитати. У исто време већина њих посвећена је човеку, прича о томе како се он носи са самоћом, о љубави, о животу. Тако да људи заиста имају шта да прочитају и о чему да размисле тим пре да се у последње време запажа повратак читању поезије, а ова иницијатива ће можда такође томе допринети.

Ове године с бугарске стране учествује песник Владимир Попов. Он је повученија соба, јер се некако држи по страни, али је упркос томе један од живих класика, каже о њему Амелија Личева. По њеним речима, његова песма приказује занимљив дијалог са нашим познатим песником Пејом Јаворовим а на тај начин одводи ка најбољим нашим песничким делима. Са своје стране Пољска учествује са песмама Виславе Шимборске – добитнице нобелове награде а Италија – са песмама Еуђенија Монталеа.

Еуђенио Монтале је сведок тешке транзиције с почетка минулог века када настају велике промене у нашем начину живота и први алати који припремају појаву новог технолошког друштва – каже Луиђина Педи, директор Италијанског културног института. – Песник је лично доживео ту трансформацију и успева да је у својим песмама дочара на посебан начин који пружа кратку и јасну слику. Зато смо се определили за његову песму у чијем су фокусу речи. Данас сви некуд журимо, а то нам смета да се удубимо и потражимо смисао. Еуђенио Монтале користи речи штедљиво, али зато су све оне веома дубоке. Он нас позива да размислимо о њиховом значају, јер оне приказују људска осећања и душу… Дакле, удубимо се у речи!

Можемо то учинити до 6. маја преко песама истакнутих песника Португалије, Немачке, Шпаније, Аустрије, Финске, Велике Британије, Чешке, Словачке, Грчке, Мађарске, Италије, Пољске и Бугарске.


Превод: Албена Џерманова


Више из ове категориjе

Камен Воденичаров: „Наш филм о Софији показује праве патриоте и неимаре савремене Бугарске“

Документарни филм „105 минута Софије – историја града“ прича о кључним догађајима који су обележили историју наше данашње престонице која траје већ 8 хиљада година. Путовање временом представља археолошка открића, иновативна просторна урбана..

објављено 20.9.18. 13.53

Завршен XIV Светски фестивал анимираног филма

Фестивалски и конгресни центар у Варни био је домаћин XIV издања Светског фестивала анимираног филма (од 12. до 16. септембра). „Анимација је толико слободна уметност, са толико пуно занимљивих аутора од којих свако ради на свој начин“ –..

објављено 18.9.18. 14.44
Отварање

Завршено 34. издање Празника уметности „Аполонија“

Леп бугарски град Созопол на Црном мору по 34. пут био је домаћин Празника уметности „Аполонија“ створених по идеји виолинисте Дима Димова из гудачког квартета „Димов“. Он, заједно са гђом Маргаритом Димитровом и екипом са којом раде, већ..

објављено 17.9.18. 12.40