93 године од атентата на цркву Св. Недеље у Софији – најкрвавијег терористичког чина у бугарској историји

Фотографија: БТА

16. априла 1925. године почињен је најкрвавији терористички чин у нашој историји – атентат на катедралу Св. Недеље у Софији. Организатор је Ултралевичарско крило Бугарске комунистичке партије /БКП/ која је после 1923. године одлуком суда забрањена. Њени активисти настављају да развијају илегалну активност а по налогу Коминтерне забрани узвраћају насиљем. План атентата предвиђа, као прво, убиство високог функционера чије би опело у цркви Св. Недеље окупило политичку и војну елиту, да би експлозија имала што већи могући ефекат. Сматра се да ће тако власт бити обезглављена, у земљи ће се створити критична ситуација од које би корист могла имати комунистичка партија.

Убијено је преко 150 људи а више од 500 је повређено. Касније је од задобијених повреда преминуло још људи и тако број жртава терористичког напада премашује 200. Пуком случајношћу сви чланови владе су се спасили задобивши само лаке телесне повреде. Цар Борис III није у био у цркви. Два дана пре критичног датума организован је терористички напад на њега у превоју Арабаконак /у околини Ботевграда/ из ког се он срећом извукао али је 16. априла 1925. /на дан атентата на цркву Св. Недеље/ присуствовао сахрани својих сапутника. На тај црни дан Бугарска је остала без пуно истакнутих и достојних личности. Живот је изгубило 12 генерала, 15 пуковника, 7 потпуковника, 3 мајора, 9 капетана, 3 народна посланика, велики број недужних грађана укључујући и децу.

Снимка

Међу жртвама је Недјалко Колушев – један од наших одлично припремљених дипломата с почетка XX века, човек који је у себи носио дух из Националног препорода Бугарске и који се посветио великој националној ствари - уједињењу и укључивању у пределе бугарске државе свих територија на којима живи бугарско становништво.

„Године 1903. предузима путовања у Албанију, показује интересовање за Албански ослободилачки покрет, 1906. постављен је за бугарског представника у црногорској престоници Цетињу – објашњава др Илијана Илијева, аутор монографије под насловом „Албанско питање у очима бугарских дипломата (1908-1912)“ и истраживач дипломатског рада др Недјалка Колушева.

Снимка„Он је препородитељ и у себи носи дух нашег Националног препорода. Сматра да је ова граница од 400-450 километара између бугарског и албанског народа веома важна, да са Албанцима никада нисмо имали несугласице, да су они добро расположени према Бугарима , као и да се све то може користити у интересу бугарске националне ствари. Стално путује, одржава везе са њиховим „шефовима”, како их назива у својим извештајима – познатим Албанцима вођама кланова, образованим људима који путују по Европи. Створио је везе које, по мом мишљењу, није успео да створи ниједан други наш дипломата” – каже др Илијана Илијева.

Жеља др Колушева је била да се енергија Албанског ослободилачког покрета искористи у корист бугарских националних интереса у Македонији. Стално је радио за стварање услова за активну сарадњу између Бугара и Албанаца. Међутим, Бугарска остаје у улози пасивног посматрача процеса на албанском тлу. По мишљењу др Илијеве, овај пасивни и контемплативни став бугарских влада условљен је и полази од нашег државног интереса.

Нажалост, после 16. априла 1925. године личност посвећеног дипломате Недјалка Колушева тоне у заборав. Монографија др Илијане Илијеве представља његов неуморан рад који и у нашим данима може да послужи као промер истинске посвећености дипломатском раду.


Превод: Албена Џерманова

Фотографије: архива
Више из ове категориjе

15. април – Томина недеља

Прва недеља после Васкрсења Христовог је Томина недеља. Она је посвећена једном од 12 Христових ученика – Светом апостолу Томи, познатом као „неверни Тома“. Када се после васкрснућа Христ први пут јавио својим ученицима, Тома није био међу њима. Када су..

објављено 15.4.18. 09.05

25 година откако су откривени драгоцени артефакти у древној архитектонској целини Оструша

Преди 25 година – 13. априла 1993. г., екипа археолога Георгија Китова открила је централну гробну комору култног комплекса испод хумке Оструша недалеко од града Шипке. По својим димензијама и планском уређењу потхумно постројење сврстава се међу..

објављено 13.4.18. 14.10

Празник Вaскрсења враћа нам веру и наду да је један бољи свет могућ

Данас прослављамо Ускрс! Васкрсење Христово или Пасха (на хебрејском „прелазак“ – преко Црвеног мора и долазак у обећану земљу) јесте највећи празник православних хришћана, који се још зове и празник свих празника. Хришћани га држе као најзначајнији..

објављено 8.4.18. 07.05