Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Финансирање верских заједница у Бугарској поново на дневном реду

БНР Новини
Фотографија: dnevnik.bg

После подужег одсуства са дневног реда бугарских политичара, данас поново је актуелно болно питање о финансирању верских заједница и организација у Бугарској. Посланичка група партије Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ) је заједно са својим политичким опонентима Бугарском социјалистичком партијом (БСП) и Покретом за права и слободе, припремила нацрт закона о вероисповестима. Нацрт регулише могућности додељивања државних субвенција верским заједницама и религиозним школама у земљи на начин који, према подносиоцима, ће „спречити интервенисање страних држава, институција и особа у рад и делатност верских заједница“.

Међутим, коалициони партнер партије ГЕРБ – националистичка формација ВМРО, изразила је збуњеност да је владајућа снага преурањено поднела нацрт закона који је израђен у складу са захтевима Покрета за права и слободе. Из тог разлога ВМРО је изнела на јавно разматрање властити, алтернативни пројекат који допушта вршење богослужбених делатности само од стране особа са образовањем стеченим у Бугарској или страном дипломом која је призната сходно домаћим законским прописима. Слични текстови недостају у пројекту партија ГЕРБ, БСП и Покрета те управо због тога из ВМРО тврде да је Покрет за права и слободе његов стварни аутор. С тим у вези лидер ВМРО Красимир Каракачанов који је и копредседник коалиције „Уједињени патриоти“ и вицепремијер за јавни ред и безбедност, имао је необични за наше политичке стереотипе састанак са председницом БСП Корнелијом Ниновом како би лобирао за алтернативни пројекат. У духу уобичајених политичких конфронтација лидер партије „Атака“ и копредседник „Уједињених патриота“ Волен Сидеров је изјавио да је састанак Каракачанова са Ниновом нелегитиман, јер није био усаглашен са њим. Конфликт међу члановима „Уједињених патриота“ сигурно ће ескалирати, јер и трећи копредседник коалиције – Валери Симеонов, такође намерава да размотри то питање са Ниновом.

До овог тренутка забринутост због радикализације различитих група и покушаја променити уобичајено понашање неких верских заједницама у Бугарској није изазвала адекватну законодавну реакцију. Нетипичне за традиционалне религиозне заједнице у Бугарској манифестације резултат су спољашњих утицаја. Познато је такође да је тај утицај унет путем директног финансирања или обуке имама у арапским земљама, али за сада томе се супротставља само идејно неодобрење. У марту 2016. г. Радио „Бугарска“ је коментарисао тај проблем у чланку насловљеном „Борба против радикализације – још увек у сфери жеља“. Начин на који се та тема актуелизовала сада преко покушаја јаснијег регулисања финансирања религиозних заједница, сведочи о необично широкој за Бугарску политичкој ангажованости. Али акутно питање није колико је широка политичка ангажованост, већ да ли ће она и када довести до реалне трансформације добрих намера у конкретна законодавна решења и до предузимања следећих потеза.

Саставио: Стоимен Павлов

Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Посланици усвојили Националну здравствену стратегију до 2030. године

Народно собрање усвојило је Националну здравствену стратегију до 2030. године. Документом су дефинисана три главна циља: одрживо унапређење здравља и животне средине; гарантовање поузданости здравствених услуга и смањење неједнакости; ефикасно..

објављено 18.4.24. 17.21
Фотографије: БТА, БГНЕС

Колико ће Бугаре ове године коштати васкршња трпеза?

Реци ми шта имаш на столу да ти кажем шта славиш. Овако би се на шаљив начин могао описати празнични календар код Бугара од давнина до данас. И заиста, трпеза је увек била веома важан елемент како наше свакодневнице тако и наших славља. Изузетак од..

објављено 18.4.24. 11.50

Европски парламент рекао коначно „да“ Пакту о миграцијама и азилу

Након вишегодишњих спорова и неслагања, Европски парламент прошле недеље је усвојио Пакт о миграцијама и азилу којим се уводи обавезна солидарност између држава чланица у случају прилива миграната и једнак третман тражилаца азила на спољним..

објављено 17.4.24. 11.15