На дан уметност осваја улицу Цара Самуила у Софији

Млади перкусионисти из Музичке школе у Софији

У суботу (12. маја) софијска улица Цара Самуила ће дисати у ритму бубњева и као жива слика мењаће ликове, расположење, боју. У зони са које су уклоњени сви аутомобили цео дан уметност ће разговарати са пролазницима на најуниверзалнијем језику.

Другу годину заредом фондација „Упркос“ претвара једну од софијских улица у простор слободан за уметност. Овог пута манифестације у оквиру пројекта “Европа кроз младе у уметности” биће посвећене обележавању 90 година од рођења проф. Добрија Палијева – оснивача бугарске перкусионистичке школе.

СнимкаПрошле године у фокусу је био композитор Димитар Ненов који је живео у близини те улице, а сада су то перкусије – прича Стефан Џамбазов, председник фондације. – Годишњицу Добрија Палијева користимо пре свега као полазну тачку а смисао је „састати уметности“ и добити духовну заједницу. Или другим речима део улице (између Денкоглуа и Солунске), где се налази неколико галерија, атељеа, дом оперске легенде Бориса Христова који је данас претворен у музеј, арт кућа „Лутке“, ће се претворити у духовни простор а за људе ће он бити својеврстан културни центар.

Едмонд Демирџијан и његови бубњевиУ суботу ујутру галерије „Париз“, „Астри”, „Контраст” и „Интро” ће отворити врата за посетиоце. У њима ће бити приказане слике сликара и бубњара Едмонда Демирџијана, Дима Колибарова, Гредија Асе, уметника који су се окупили под именом „Савремена Бугарска”. А галерија „Спацио” ће приказати текстилни принт.

СнимкаГалерија је отворена за младе бугарске ауторе и у њој ћемо представити дизајнерку Софију Дјаволову која се школовала у Фиренци и која је радила за италијанске модне брендове  – каже галеристкиња Силвија Безуханова. – У свом концептуалном пројекту она третира материје применом новатирских техника.

Међутим ликовна уметност неће бити присутна само у галеријама. Током целог дана ученици  ликовне гимназије у Софији  ће на улици  сликати удараљке, а поподне ће се огласити звук најпопуларнијег бугарског инструмента – тапана.

СнимкаАнсамбл Тапан” ће извести дело нашег познатог бубњара светског гласа Стојана Јанкулова које је написано специјално за овај састав – каже његов руководилац Марија Палијева. – Десет бубњара ће извести на тапану сплет десет кола.

Асен Аврамов и његов атеље „Пулсирајући човек”Студенти глуме Асена Аврамова ће представити улични перформенс.

Извешће дело Dies irae које сам специјално за њих написао –– додаје Аврамов. – Међутим, пошто је реч о уличном шоуу они ће као удараљке користити канте, пластична и метална бурад и томе слично. Извешће традиционални плес Маора и две родопске песме.

Мартијан Табаков и Росен Захаријев-Роко
На специјалну сцену монтирану за овај догађај изаћи ће ансамбл „Палијев’с Спарклс”, Мартијан Табаков, перкусиониста Бранко Влчев, а за крај наступиће бубњар Александар Данијел заједно са познатим трубачем Росеном Захаријевим.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: Диана Цанкова и въпреки.com





Више из ове категориjе
Глагољска слова. Свети Ћирило је смислио глагољско „А“ у облику крста јер је сматрао да је азбука „свето дело“

Бугарска азбука – духовно наслеђе непролазне вредности

Један од омиљених бугарских празника који обележавамо 24. маја је Дан слова и бугарске азбуке створене у другој половини IХ века. Тај дан нас води назад кроз векове, подсећајући на једно наслеђе које је својом духовном светлошћу обасјало земље и..

објављено 24.5.18. 08.05
Кента Сугај у селу Паркани

Јапански слависта истражује бугарске дијалекте у Румунији и Бесарабији

Јапанац Кента Сугај се с бугарским језиком упознао на Универзитету за стране студије у Токију где прво студира Руску филологију. Као лингвиста је био очаран граматичким особинама бугарског језика који се, по њему, истиче између осталих словенских..

објављено 23.5.18. 08.25

Одликовање „Златни век” ставља испод светла рефлектора најталентованије културне раднике пре 24. маја

Уочи светлог празника 24. маја – Дана словенске писмености и Дана бугарске просвете и културе Министарство културе, преко министра Боила Банова, је доделило истакнутим личностима у области културе и уметности државну награду „Златни век“...

објављено 22.5.18. 15.01