Стојан Дечев – чувар самосвојног фолклора Добруџанског краја

Фотографија: лични архив

Хармоникаш Стојан Дечев је међу посвећеним следбеницима чистог извођачког стила из околине Добруџе. Међу традиционалним инструментима овог краја Бугарске поред ћеманета, кавала, гајди је и  хармоника дугметара. Ту је она стигла захваљујући Бугарима који су се вратили из јужне Русије и Бесарабије, а касније ју је заменила класична хармоника. И у саставу типичне тзв. „добруџанске тројке“, поред ћеманета и гајди присуствује хармоника. Међу нашим талентованим хармоникашима је Стојан Дечев .


Он је рођен у селу Гарван, у околини града Силистре, у североисточној Бугарској, где је локални оркестар народне музике на празнике окупљао мештане који су се у његовом ритму хватали у велико коло. Освојио га звук добруџанског ћеманета и хармонике и тако је музичар прошао свој пут до сцене, музичког студија, концертних турнеја код нас и у иностранству. Хтео је да буде нотно писмен, да  развије свој таленат. Вођен овом својом жељом две године је провео на школовању код капелмајстора Кирила Кожухарова. Затим је завршио Институт за наставнике у граду Сливену где је научио да свира и на ћеманету. На том инструменту свирао је у Ансамблу  „Сливен“. Године 1974. први пут је за БНР снимио добруџанска кола у аранжману Стефана Канева, у пратњи Оркестра народне музике БНР. Ових дана Стојан Дечев је прославио свој 75. рођендан. Ево шта је он рекао о важним фазама свог уметничког живота.

Мој отац је свирао на ћеманету, деда – такође. Свирали су ради разоноде а иначе су по професији били обућари. У нашем селу сваки други човек свира на неком инструменту, а најраспрострањенији су ћемане и хармоника. Касније сам у Софији купио хармонику. По дипломирању на Институту у Сливену похађао сам школу за диригенте фолклорних састава у Пловдиву код проф. Ивана Спасова, проф. Василке Спасове, Христа Урумова. На Музичкој академији у Софији положио сам испит за професора хармонике. То је моја главна професија. Стално своја знања и вештине преносим на друге. Имам групу у Тутракану за обрађени и аутентични фолклор. Захвалан сам њој и судбини.


Моја ћерка већ 20 години живи у САД. Прво је била у Чикагу. Када сам отишао код ње, узео сам и хармонику и свирао. У том граду сам имао ученике – Бугаре који живе и уче тамо, њихов рад је везан за друге сфере, али су сви они због мене купили хармонике. Проф. Стефан Стефанов - мој колега хармоникаш, професор на Универзитету у Чикагу је имао хармоникашке школе. Заједно смо учили ученике да свирају. Једном су ми они рекли: “Господине, чекамо Вас да се вратите да бисмо наставили своје школовање“. Године 2016. учествовао сам на Међународном балканском фестивалу у Бруклину где сам имао веома добар наступ. Пустили су ме да свирам пола сата, а други су свирали по 5 минута. Жеља ми је да промовишем фолклор Добруџанског краја, да свирам нумере које пре мене нико није свирао.“

Превод: Албена Џерманова


Више из ове категориjе

„Блгарштици“ – несвакидашњи сусрет непознатих старих песама

Пре неколико месеци је из штампе изашао зборник „Блгарштици“ у којем су се нашле 672 досад необјављене народне песме из архиве Косте Колева. Славни хармоникаш, композитор и диригент напустио је овај свет 2010. године у 89. години. За собом је..

објављено 16.8.18. 12.33

„Вожња уским колосеком уз песме и игре“

Зелени пропланци око железничке станице Аврамово – највише станице на Балкану, постају сцене Сабора народног стваралаштва „Код пруге уског колосека.“ Догађај ће се одржати ове недеље, 12. августа, а његов иницијатор и главни организатор је Удружење..

објављено 8.8.18. 15.56

Ученици НШФУ „Филип Кутев“ освојили прву награду на фестивалу„Златни Карађоз“ у Бурси

Музичари и играчи из Котела освојили су прво место на престижном Међународном фолклорном фестивалу „Златни Карађоз“ у Бурси, Турска. Последњи у низу успеха репрезентативног ансамбла је признање за висок ниво прве у Бугарској и на Балкану школе за..

објављено 28.7.18. 08.45