Стојан Дечев – чувар самосвојног фолклора Добруџанског краја

Фотографија: лични архив

Хармоникаш Стојан Дечев је међу посвећеним следбеницима чистог извођачког стила из околине Добруџе. Међу традиционалним инструментима овог краја Бугарске поред ћеманета, кавала, гајди је и  хармоника дугметара. Ту је она стигла захваљујући Бугарима који су се вратили из јужне Русије и Бесарабије, а касније ју је заменила класична хармоника. И у саставу типичне тзв. „добруџанске тројке“, поред ћеманета и гајди присуствује хармоника. Међу нашим талентованим хармоникашима је Стојан Дечев .


Он је рођен у селу Гарван, у околини града Силистре, у североисточној Бугарској, где је локални оркестар народне музике на празнике окупљао мештане који су се у његовом ритму хватали у велико коло. Освојио га звук добруџанског ћеманета и хармонике и тако је музичар прошао свој пут до сцене, музичког студија, концертних турнеја код нас и у иностранству. Хтео је да буде нотно писмен, да  развије свој таленат. Вођен овом својом жељом две године је провео на школовању код капелмајстора Кирила Кожухарова. Затим је завршио Институт за наставнике у граду Сливену где је научио да свира и на ћеманету. На том инструменту свирао је у Ансамблу  „Сливен“. Године 1974. први пут је за БНР снимио добруџанска кола у аранжману Стефана Канева, у пратњи Оркестра народне музике БНР. Ових дана Стојан Дечев је прославио свој 75. рођендан. Ево шта је он рекао о важним фазама свог уметничког живота.

Мој отац је свирао на ћеманету, деда – такође. Свирали су ради разоноде а иначе су по професији били обућари. У нашем селу сваки други човек свира на неком инструменту, а најраспрострањенији су ћемане и хармоника. Касније сам у Софији купио хармонику. По дипломирању на Институту у Сливену похађао сам школу за диригенте фолклорних састава у Пловдиву код проф. Ивана Спасова, проф. Василке Спасове, Христа Урумова. На Музичкој академији у Софији положио сам испит за професора хармонике. То је моја главна професија. Стално своја знања и вештине преносим на друге. Имам групу у Тутракану за обрађени и аутентични фолклор. Захвалан сам њој и судбини.


Моја ћерка већ 20 години живи у САД. Прво је била у Чикагу. Када сам отишао код ње, узео сам и хармонику и свирао. У том граду сам имао ученике – Бугаре који живе и уче тамо, њихов рад је везан за друге сфере, али су сви они због мене купили хармонике. Проф. Стефан Стефанов - мој колега хармоникаш, професор на Универзитету у Чикагу је имао хармоникашке школе. Заједно смо учили ученике да свирају. Једном су ми они рекли: “Господине, чекамо Вас да се вратите да бисмо наставили своје школовање“. Године 2016. учествовао сам на Међународном балканском фестивалу у Бруклину где сам имао веома добар наступ. Пустили су ме да свирам пола сата, а други су свирали по 5 минута. Жеља ми је да промовишем фолклор Добруџанског краја, да свирам нумере које пре мене нико није свирао.“

Превод: Албена Џерманова


Више из ове категориjе

Павлина Горчева: „Задовољна сам да се све што сам створила пева и слуша“

Судбина је Павлину Горчеву обдарила прелепим алтом, стваралачким надахнућем и мисијом да наставља традиције граовског певања. Она је постала популарна песмама типичним за Граово, специфичну подобласт Шоплука са богатим фолклорним наслеђем, у које..

објављено 20.5.18. 09.10

Бугарска деца у иностранству преводе на стране језике мудрости нашег народа

Фондација „Дете и фолклор” у својој „биографији“ већ има неколико лепих књига са бугарским пословицама, изрекама и загонеткама које су   бугарска деца у иностранству превела на стране језике. У току је припрема новог, 4. издања. О деци, њиховом..

објављено 15.5.18. 13.37

Данислав Кехајов издао омиљене песме за верне пријатеље

„Глас као трачко злато, песме као старо вино“ наслов је новог дуплог албума нашег вољеног народног певача Данислава Кехајова. На њему су снимци песама из Тракије и популарне мелодије из различитих фолклорних области Бугарске. Уз албум је објављен и..

објављено 29.4.18. 10.15