Стојан Дечев – чувар самосвојног фолклора Добруџанског краја

Фотографија: лични архив

Хармоникаш Стојан Дечев је међу посвећеним следбеницима чистог извођачког стила из околине Добруџе. Међу традиционалним инструментима овог краја Бугарске поред ћеманета, кавала, гајди је и  хармоника дугметара. Ту је она стигла захваљујући Бугарима који су се вратили из јужне Русије и Бесарабије, а касније ју је заменила класична хармоника. И у саставу типичне тзв. „добруџанске тројке“, поред ћеманета и гајди присуствује хармоника. Међу нашим талентованим хармоникашима је Стојан Дечев .


Он је рођен у селу Гарван, у околини града Силистре, у североисточној Бугарској, где је локални оркестар народне музике на празнике окупљао мештане који су се у његовом ритму хватали у велико коло. Освојио га звук добруџанског ћеманета и хармонике и тако је музичар прошао свој пут до сцене, музичког студија, концертних турнеја код нас и у иностранству. Хтео је да буде нотно писмен, да  развије свој таленат. Вођен овом својом жељом две године је провео на школовању код капелмајстора Кирила Кожухарова. Затим је завршио Институт за наставнике у граду Сливену где је научио да свира и на ћеманету. На том инструменту свирао је у Ансамблу  „Сливен“. Године 1974. први пут је за БНР снимио добруџанска кола у аранжману Стефана Канева, у пратњи Оркестра народне музике БНР. Ових дана Стојан Дечев је прославио свој 75. рођендан. Ево шта је он рекао о важним фазама свог уметничког живота.

Мој отац је свирао на ћеманету, деда – такође. Свирали су ради разоноде а иначе су по професији били обућари. У нашем селу сваки други човек свира на неком инструменту, а најраспрострањенији су ћемане и хармоника. Касније сам у Софији купио хармонику. По дипломирању на Институту у Сливену похађао сам школу за диригенте фолклорних састава у Пловдиву код проф. Ивана Спасова, проф. Василке Спасове, Христа Урумова. На Музичкој академији у Софији положио сам испит за професора хармонике. То је моја главна професија. Стално своја знања и вештине преносим на друге. Имам групу у Тутракану за обрађени и аутентични фолклор. Захвалан сам њој и судбини.


Моја ћерка већ 20 години живи у САД. Прво је била у Чикагу. Када сам отишао код ње, узео сам и хармонику и свирао. У том граду сам имао ученике – Бугаре који живе и уче тамо, њихов рад је везан за друге сфере, али су сви они због мене купили хармонике. Проф. Стефан Стефанов - мој колега хармоникаш, професор на Универзитету у Чикагу је имао хармоникашке школе. Заједно смо учили ученике да свирају. Једном су ми они рекли: “Господине, чекамо Вас да се вратите да бисмо наставили своје школовање“. Године 2016. учествовао сам на Међународном балканском фестивалу у Бруклину где сам имао веома добар наступ. Пустили су ме да свирам пола сата, а други су свирали по 5 минута. Жеља ми је да промовишем фолклор Добруџанског краја, да свирам нумере које пре мене нико није свирао.“

Превод: Албена Џерманова


Више из ове категориjе

Житељи Драгинова воле, чувају и негују старе локалне традиције

По броју житеља Драгиново се сврстава на четврто место међу селима у Бугарској. Налази се у западним Родопима, недалеко од Велинграда. Раније је било познато под називом Корова   (на турском Kuru – ova – Суво поље), а 1971. г. е преименовано у..

објављено 12.10.18. 15.30

Сусрети са бугарским фолклорним групама у Попову 29. и 30. септембра

Град Попово (североисточна Бугарска) домаћин је другог Националног фолклорног сусрета „Аутентичност и савременост“ у организацији удружења „Цветница“. У прошлогодишњем издању учествовало је више од 700 народних певача, а сада се очекује чак и више..

објављено 29.9.18. 08.45

Јанка Рупкина: Срећна сам што сам својим гласом освојила публику у земљи и иностранству

Јанка Рупкина, једно од највећих имена бугарске традиционалне музике, ове године прославља две значајне годишњице – 60 година на сцени и 80. рођендан. Легендарна бугарска певачица је рођена у Странџанском крају. Њени земљаци из села Богданово,..

објављено 21.9.18. 09.05