Кућа бившег градоначелника Софије Христа Попова постаје галерија

Аутор:
Кућа Христа Попова некада и данас

С времена на време тема о очувању културног наслеђа код нас долази у средиште пажње јавности. Често пута, међутим, то до тога долази пошто је неки архитектонски драгуљ који је обележен духом и стилом једне прошле епохе, срушен или запостављен због немогућности наследника да одржавају зграду или због интереса приватног бизниса. Тако да наши градови лагано губе свој колорит, обезличавају се, освојени стаклом и бетоном.

СнимкаСрећом, међу бројним случајевима изгубљених споменика културе, наилазимо и на добре примере, када власници кућа не желе да униште своје успомене, претварајући свој родни дом у нову блиставу пословну зграду. Управо таква је и породица капетана Христа Попова – хероја Српско-бугарског рата из 1885. године, једног од првих градоначелника Софије и министра унутрашњих послова у првој влади премијера Васила Радославова.

О историји његове куће и о томе какво је наслеђе оставио после свог мандата на позицији председника софијске општине, прича један од његових праунука Стефан Огњанов:

СнимкаЗа време његовог рада у градоначелништву је пуштена у промет прва трамвајска пруга у Софији, која је у оно доба била веома модерна инвенција на европском па чак и светском нивоу. Истини за вољу то је заслуга претходног градоначелника Димитра Јабланског, који је обавио знатан део посла изградње саобраћајне мреже, али се десило тако да је она откривена управо за управљање Христа Попова. У том периоду почиње и замена уличних фењера који су као извор светла користили гас, електричним лампама. Опет тада је осмишљен и дизајн грба Софије који се користи и данас.Кућа Христа Попова је подигнута 1897. године, пошто је он напустио војску, завршио права у Швајцарској те се вратио у Бугарску, али пре него што је био изабран за градоначелника. Он је тамо живео са својом породицом. Тако је неколико генерација наше фамилије, међу којима сам и ја, рођено и одрасло управо у овој кући.Намештај је био права еклектика – стара, буржоаска атмосфера била је измешана са елементима соц стила и модерног доба. У будуће планирамо да покажемо и део ентеријера.

Када је грађена кућа Христа Попова у улици Раковског 167 – данас у срцу главног града – то је било место удаљено од центра, на блатњавом терену. Сада се лепа зграда – споменик културе – види издалека, а прекопута је спомен кућа песника Пеја Јаворова. Аутор незаборавних, нежних стихова и често је свраћао код капетана Попова, исто као и бројни припадници некадашње софијске јавне и културне елите. Ремонт куће је већ при свом крају и она ће наставити свој живот као културно средиште, сада са новим именом „Место 167“. Назив се родио случајно, али се допао Стефану, јер му је циљ био да он не буде претенциозан. У најновијем арт-простору Софије ће радити библиотека и место, где ће се људи састајати, читати и разговарати о уметности. Званично отварање обновљене зграде је 17. маја фото-изложбом „Сањам“ која је деби фотографа Јохана Трајанова. На ивици реализма и илузије његови кадрови дочаравају кратки тренутак између снова и стварности, када илузије бледе и ми се враћамо свакодневици. Доживљај допуњују комплексна звучна слика и расвета.

Превод: Александра Ливен

Фотографиjе: архив и лични архив

Више из ове категориjе
Глагољска слова. Свети Ћирило је смислио глагољско „А“ у облику крста јер је сматрао да је азбука „свето дело“

Бугарска азбука – духовно наслеђе непролазне вредности

Један од омиљених бугарских празника који обележавамо 24. маја је Дан слова и бугарске азбуке створене у другој половини IХ века. Тај дан нас води назад кроз векове, подсећајући на једно наслеђе које је својом духовном светлошћу обасјало земље и..

објављено 24.5.18. 08.05
Кента Сугај у селу Паркани

Јапански слависта истражује бугарске дијалекте у Румунији и Бесарабији

Јапанац Кента Сугај се с бугарским језиком упознао на Универзитету за стране студије у Токију где прво студира Руску филологију. Као лингвиста је био очаран граматичким особинама бугарског језика који се, по њему, истиче између осталих словенских..

објављено 23.5.18. 08.25

Одликовање „Златни век” ставља испод светла рефлектора најталентованије културне раднике пре 24. маја

Уочи светлог празника 24. маја – Дана словенске писмености и Дана бугарске просвете и културе Министарство културе, преко министра Боила Банова, је доделило истакнутим личностима у области културе и уметности државну награду „Златни век“...

објављено 22.5.18. 15.01