Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Повећане субвенције за Бугарску на позадини општег смањења буџета за кохезиону политику

БНР Новини
Фотографија: архив

Европска комисија (ЕК) је представила своју варијанту буџета Европске уније (ЕУ) за 2021-2027. годину. Након напуштања Велике Британије европски новац је редукован и свугде долази до ограничења, а посебно код структурних фондова и пољопривреде. То се, међутим, не односи на Бугарску која је међу оно мало држава заједнице за које Брисел предвиђа више средстава од оних у актуелном буџету. Ради се о буџету за Кохезиону политику и за заједничку пољопривредну политику код којих долази до неких редукција. Укупни буџет за Кохезиону политика у периоду 2021-2027. г. ће износити 373 милијарде евра или за 7% мање у односу на садапње рачуне, док су субвенције за фармере смањене за око 1%

На тој позадини европски новац који је намењен Бугарској бележи раст од 8% до износа од 8,9 милијарди евра, уместо досадашњег износа од 8,3 милијарде. Повећано је и финансирање за Румунију, Грчку, Кипар, Шпанију, Италију. Најпогођеније новим правилима за структурне фондове су Пољска, Мађарска, Чешка, Литванија, Естонија и Малта које ће у наредном програмском периоду примати за једну четвртину мање новца од оног којим располажу сада за кохезију.

Више новца! То је супер! Међутим, да ли се то односи и на намењене Бугарској европске субвенције? Мишљења су контрадикторна. С једне стране, без тих средстава не би било могуће извођење бројних инфраструктурних пројеката – на пример, изградња аутопутева или урбано унапређење многих насеља у земљи. Удео еврофинансирања у изградњи дотичних пројеката надмашује 60% њихове вредности, а остала средства долазе из локалног кофинансирања. Када је реч о кофинансирању ваља подвући да нова политика ЕУ предвиђа повећано учешће националних влада у заједничким пројектима, што значи да и бугарски државни буџет треба да предвиди више пара за кофинансирање. То није лак задатак за најсиромашнију државу ЕУ, јер са свих страна неко тражи више новца – здравство, образовање, одбрана и безбедност, социјално потпомагање и тд. Скептичари у погледу позитивног учинка европског финансирања наглашавају такође да оно изопачава принцип слободне конкуренције и да на крају крајева позитивних ефеката није баш пуно. На први поглед ЕУ додељује Бугарској значајне износе, али у ствари новац не надмашује 3% БДП-а. Свакако, ваља признати да и домаћа привреда чини свега 0,3% укупне европске економије.

На тој позадини вреди додати и још једну ствар – и поред номиналног повећања, евросубвнције по глави становника у Бугарској су и даље једне од најнижих у уједињеној Европи. Тако, на пример, сваки становник Бугарске добија 1.248 евра из нoвог буџета EУ, док становник Хрватске – нешто више од 2.100 евра. Разлика је скоро двострука. То је резултат примене нове европске политике сходно којој се прекида пракса расподеле новца зa зближaвaњe само на бази БДΠ-а по глaви становника. Међу нoвим показатељима од којих зaвиcи финансирање су незапосленост младих људи, ниво образовања, имиграција у периоду од 2014. до 2017. године и емисије угљеника. Независно од аргумената и критеријума ЕК, са толико незнатним субвенцијама по глави становника Бугарска неће моћи да ускоро сустигне развијеније европске земље, каква је идеја кохезионе политике и њених финансијских инјекција.

За Бугарску у новом буџету ЕУ постоји још нешто веома важно. Већ у више наврата је понављано да Софија намерава да до краја јуна поднесе пријаву за приступање Европском механизму девизних курсева (ERM2) који је познат и као „чекаоница“ за евро. У Бриселу сматрају да треба помагати свим кандидатима за зону евра како би њихови напори да задовоље критеријуме за чланство били крунисани успехом. У ту сврху је предвиђен и новац у укупном износу од 25 милијарди евра за 7 година, који је предвиђен за земље које изјављују да желе да приступе еврозони.

Ма колико биле велике, европске субвенције нису панацеја. Међутим, европске субвенције су важне, јер имају дисциплински и антикорупцијски учинак. А да и не говоримо да је управо европским средствима учињено много тога чему се људи радују. Довољно је да поменемо метро саобраћајни систем у Софији. Нови буџет ЕУ за Бугарску изгледа охрабрујући. Ипак, морамо држати на уму да нацрт буџета ЕК треба да буде одобрен и од Европског парламента, и од Европског савета који треба да кажу своју тешку реч пре коначног усвајања финансијског плана. А расправе почињу већ ових дана, у Софији која тренутно председава Саветом ЕУ.


Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Инфлација у Бугарској успорава

Месечна инфлација за фебруар, према индексу потрошачких цена, износила је 0,3%, показују подаци Националног завода за статистику. Просечна годишња инфлација од марта 2023. до фебруара 2024. године у односу на период од марта 2022. до фебруара 2023...

објављено 14.3.24. 12.54

Фонд за безбедност електроенергетског система могао би запасти у дефицит

Посланица Павела Митова, чланица Парламентарног одбора за енергетику испред групе „Постоји такав народ“, са скупштинске говорнице је поручила да су властима 14 пута подношене пријаве у вези са енергетском безбедношћу земље, пренела је БНТ. Митова је..

објављено 14.3.24. 11.30
Кристалина Георгијева

Бугарска има реалне шансе да 2025. године уведе евро

Не бих прецизирала датум, важно је да Бугарска 2025. године уђе у еврозону и то је реално. Ово је на брифингу у Софији изјавила Кристалина Георгијева, генерални директор Међународног монетарног фонда (ММФ). Знамо да је за Бугарску улазак у еврозону..

објављено 12.3.24. 11.11