Древни празник Сабантуј побуђује интересовање за нашу историју

Љубитељи историје знају да у Републици Татарстану, која је у саставу Руске Федерације, живе наследници поволшких Бугара. Татари су познати по свом трудољубљу и прецизности у раду због чега је и квалитет живота у њиховој престоници – граду Казању, већи у поређењу са другим руским републикама. Људи у Татарстану негују бугарске традиције и сваке године са великим узбуђењем дочекују празник Сабантуј, који се обележава свугде у свету где живе поволшки Бугари.

Снимка

Овај празник је стар више од 1.000 година а током свих тих година скоро да се није мењао. Зове се још „празник рала” а обележава се прве недеље јуна. Организује се одмах по завршетку сетве, а весеље је обавезно – увек се певају песме, припремају се најукуснија јела, организују се спортска такмичења да би род био богат.

Снимка

Обележавање празника Сабантуј у Софију је пренело удружење „Поволшки Бугари“, а своју заслугу имају и њихови гости из Казања који сваке године посећују своје сународнике у Бугарској.

Снимка

Међу најзанимљивијим учесницима празника ове године били су представници „Историјског парка”, у околини Варне – новог насеља атракција које туристима омогућава да упознају живу историју, војне традиције и начин живота наших предака. Специјално за празник, који је протекле недеље прослављен у једном од Софијских паркова, приређена је реконструкција аутентичне прабугарске номадске куће из раног средњег века. Тада је јурта добила свој коначни облик који је и до данас непромењен. Наша јурта се у принципу може видети у селу Неофит Рилски, на подручју неолитског насеља које се тамо налази – објашњава Милен Петров, представник „Историјског парка”.

Снимка

Наша група броји 10 чланова. Основали смо Удружење за очување и промовисање бугарских ратничких традиција „Величје“. За реконструкције које изводимо прибављамо информације из поузданих извора. На првом месту из археолошких налаза, изворних података, писаних извора о Прабугарима, али и из очуваних хроника, минијатура, фресака… После пажљиве селекције и анализе материјала припремамо реконструкције онога што би желела да види наша публика. Обично су то коњичке трке, битке и ловачка техника. Пошто је повод за наш боравак у Софији празник поволшких Бугара, узели смо у обзир да су се у оно доба Бугари бавили пре свега сточарством. Зато смо њихову номадску кућу приказали изграђену од вуне, крзна и дрва. Номадска кућа је мобилна /на расклапање/, а могла је да послужи како ратницима у време ратничких похода, тако и сточарима који су са својим стадима често мењали место живљења. Јурта се користила и за време велике сеобе народа. Због тога је номадска кућа веома важан елеменат који нам пружа знања о начину живота наших предака. Јурта постоји од дубоке древности у животу источних народа. У различитим периодима она је имала различиту конструкцију, али је у њој увек било присутно дрво поред које су користили вуну, крзно, брезову кору.

Снимка

У свом коначном облику „Историјски парк“ ће бити готов у пролеће 2019. године. Првобитна идеја је да се тамо, на једном месту може пропратити наша праисторија – од неолита до средњовековља. На једном месту ће бити приказани експонати који приказују начин живота Прабугара и Словена. „Историјски парк” ће бити изграђен на површини од 14 ха, а посебно од експозиције постојаће улица заната и коњички центар. Објекат је замишљен као културно-историјски комплекс, који људи посећују да би се упознали са различитим епохама историје, али и ради забаве - на пример, да гађају луком…На крају имаће прилику и да се сликају за успомену са аниматорима, одевеним у традиционалне бугарске ношње из средњег века, који ће приказивати и занате којих више нема.


Превод: Албена Џерманова

Фотографије: лична архива, БТА и chernomore.bg
Више из ове категориjе
Фотографија: Елена Паскалова

Маријана Кирова: За наше сународнике у Молдавији Бугарска је најлепше и најсветије место

Маријана Кирова је аутор многих научних радова, збирки песама и приповедака, добитник је две прве награде за књижевност, ради и као новинар и предавач. Можемо је назвати савременим будитељем, јер се опредељује да своја знања преноси младим..

објављено 19.1.19. 08.45
Фотографија: архива

Организације за заштиту природе алармирају о потенцијалној еколошкој катастрофи у региону бугарско-српске границе

Уништење природе и њених ресурса због приватних интереса представља проблем који већ годинама забрињава становништво с обе стране бугарско-српске границе. Заштитници природе и јавни радници две земље забринуто прате шта се дешава са два рудника..

објављено 18.1.19. 15.52

Рукавице Милене Стефанове – драгуљ за руке сваке жене

Милена Стефанова је почела да се бави плетењем као ученица, пратећи покрете вештих руку своје баке и маме. Током година је гајила љубав према лепоти и финоћи, стварајући од пређе дивне ташне и плетива, већи део којих продаје пријатељима. Недавно је..

објављено 17.1.19. 14.31