Однос Бугара према демократији противречан

Према истраживању Института за отворено друштво, које је представљено 7. јуна, однос Бугара према демократији је противречан. Око 1/3 људи не сматра да је демократија најбољи облик владавине. Удео испитаника који мисле да не постоји боља алтернатива од демократије и је даље највећи али је последње три године опао за 7% и достигао 45% анкетираних. Истраживање је објављено на отварању фонда "Активни грађани" (Active Citizens Fund) у Бугарској. Фонд је део Финансијског механизма Европског економског простора а преко њега ће земље донатори – Норвешка, Исланд и Лихтенштајн – подржати грађанске иницијативе усмерене ка подстицању демократског учешћа, заштити људских права и оснаживању угрожених група у друштву.

Пре недељу дана су представљени резултати једног другог свеобухватног истраживања – Европског истраживања вредности. Према њему, за преко 82% анкетираних Бугара демократија је "веома добар" или "доста добар" облик владавине. Тада закључак је гласио да се Бугарима гледано у целини демократија допада, али они имају прилично слабо поверење у њене институције. Више од 2/3 анкетираних и даље верује да су њихова основна грађанска права заштићена, око 75% не очекује да ће следеће године бити бачени у затвор без суда и пресуде, док 67% износи мишљење да није вероватно да постану жртва полицијског насиља. Према истраживању Института за отворено друштво, међутим, представничка демократија и једнакост пред законом су за мноштво бугарских грађана незавршен пројекат. Велике друштвене групе се не осећају добро представљеним у изборним органима државне и локалне власти, нису учлањене у партије или организације и не прихватају тврдњу да се закони у земљи једнако примењују на све. Тек 8% Бугара се слаже да се закони примењују једнако на све, док је оних који мисле супротно скоро десет пута више. Само око 1/3 изјављује да су по њима, закони праведни, али дупло више је људи који не мисле да је то тако. Само 14% се слаже да су закони јасни и разумљиви, док 67% анкетираних износи супротан став.

У исто време дискриминација игра значајну улогу у животу Бугара. На пример, на локалним изборима 70% не би гласало за кандидата за председника општине Бугарина ромског порекла, 65% не би гласало за кандидата за председника општине геја, 63% не би гласало за бугарског грађанина турског порекла, истиче Институт за отворено друштво. У истраживању се такође наводи да учешће грађана у организованим облицима друштвеног живота остаје снажно ограничено а четири од сваких пет анкетираних лица нису учлањена ни у каквој друштвеној организацији. Поверење у невладине организације има скоро 22% анкетираних, а неповерење – 30%. Највећи је удео оних који кажу да не могу да процене или не могу да одговоре на питање – 48%.

Саставио: Стоимен Павлов

Превод: Албена Џерманова


Више из ове категориjе
Фотографија: БГНЕС

Хроника балканских догађаја

Еврогрупа сматра да је грчка економија поново стала на ноге Председник Еврогрупе Марио Сентено је изјавио да Грчка излази из осмогодишњег програма финансијске помоћи, јер је од 2010. г. наовамо успешно реализовала низ..

објављено 20.8.18. 14.03

Бугарска асоцијација софтверских компанија истражује разлоге за повратак младих људи код нас

Бугарска асоцијација софтверских компанија је покренула иницијативу под насловом "Повратак" која има за циљ превазилажење проблема недостатка квалификованих стручњака код нас. Асоцијација спроводи анкету међу младим Бугарима у иностранству у којој..

објављено 19.8.18. 10.25

Проф. Цветомир Луканов – хирург дечјих срца у Хајделбергу

Још су древни људи били свесни колики је значај срца као органа који нас служи до краја живота. Хомер је 800 година пре нове ере описао зацељивање смртоносних рана на срцу задобијених приликом ратовања. Али тек средином прошлог века лекари су се..

објављено 18.8.18. 09.05