Однос Бугара према демократији противречан

Према истраживању Института за отворено друштво, које је представљено 7. јуна, однос Бугара према демократији је противречан. Око 1/3 људи не сматра да је демократија најбољи облик владавине. Удео испитаника који мисле да не постоји боља алтернатива од демократије и је даље највећи али је последње три године опао за 7% и достигао 45% анкетираних. Истраживање је објављено на отварању фонда "Активни грађани" (Active Citizens Fund) у Бугарској. Фонд је део Финансијског механизма Европског економског простора а преко њега ће земље донатори – Норвешка, Исланд и Лихтенштајн – подржати грађанске иницијативе усмерене ка подстицању демократског учешћа, заштити људских права и оснаживању угрожених група у друштву.

Пре недељу дана су представљени резултати једног другог свеобухватног истраживања – Европског истраживања вредности. Према њему, за преко 82% анкетираних Бугара демократија је "веома добар" или "доста добар" облик владавине. Тада закључак је гласио да се Бугарима гледано у целини демократија допада, али они имају прилично слабо поверење у њене институције. Више од 2/3 анкетираних и даље верује да су њихова основна грађанска права заштићена, око 75% не очекује да ће следеће године бити бачени у затвор без суда и пресуде, док 67% износи мишљење да није вероватно да постану жртва полицијског насиља. Према истраживању Института за отворено друштво, међутим, представничка демократија и једнакост пред законом су за мноштво бугарских грађана незавршен пројекат. Велике друштвене групе се не осећају добро представљеним у изборним органима државне и локалне власти, нису учлањене у партије или организације и не прихватају тврдњу да се закони у земљи једнако примењују на све. Тек 8% Бугара се слаже да се закони примењују једнако на све, док је оних који мисле супротно скоро десет пута више. Само око 1/3 изјављује да су по њима, закони праведни, али дупло више је људи који не мисле да је то тако. Само 14% се слаже да су закони јасни и разумљиви, док 67% анкетираних износи супротан став.

У исто време дискриминација игра значајну улогу у животу Бугара. На пример, на локалним изборима 70% не би гласало за кандидата за председника општине Бугарина ромског порекла, 65% не би гласало за кандидата за председника општине геја, 63% не би гласало за бугарског грађанина турског порекла, истиче Институт за отворено друштво. У истраживању се такође наводи да учешће грађана у организованим облицима друштвеног живота остаје снажно ограничено а четири од сваких пет анкетираних лица нису учлањена ни у каквој друштвеној организацији. Поверење у невладине организације има скоро 22% анкетираних, а неповерење – 30%. Највећи је удео оних који кажу да не могу да процене или не могу да одговоре на питање – 48%.

Саставио: Стоимен Павлов

Превод: Албена Џерманова


Више из ове категориjе

Снимка: EPA / BGNES

Хроника балканских догађаја

Опозиција поново победила на изборима у Истанбулу Турски председник Реџеп Тајип Ердоган претрпео је тежак пораз након што је кандидат опозиционе Народне републиканске партије Екрем Имамоглу поново победио на поновљеним изборима за..

објављено 25.6.19. 13.19

Ученици створили електромобил у облику рачунарског миша

Ученици из Бургаса створили су електромобил, чији је дизајн инспирисан компјутерским мишем. Он је једносед и може да пређе 160 километара једним напајањем акумулатора. Почетком јула ово возило ће учествовати у међународном такмичењу електромобила у..

објављено 23.6.19. 11.35

Бугарин разрадио методу борбе против рака

Бугарски лекар Владимир Жаров и његов тим тестирају сопствену методу за борбу против рака коже. Аутори нове методе доказују да је код 27 од 28 пацијената она у стању да 1000 пута прецизније од досадашњих технологија откријетуморске ћелије. Велики..

објављено 23.6.19. 09.50