Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Кћи Г. М. Димитрова даровала архиву свог оца Државној агенцији за проучавање прошлости

БНР Новини

На једном од првих заседања Савета Европе бугарски политички емигрант Г. М. Димитров инсистирао је да се оставе празне столице за земље Источног блока на које ће једног дана сести њихови представници. Лидер Земљорадничког савеза учествовао је у покрету за уједињавање Европе још док је ова идеја била у пеленама и чврсто веровао да ће доћи време када ће и у овом делу континента  владати слобода и демократија. Зато има нечег симболичног у томе што је управо на Међународни дан архива Државна агенција за проучавање прошлости обележила празник са два догађаја – примила је архиву једног од првих Бугара који су подржали идеју о утемељењу Европске уније и издала албум “Бугарска и Европа”, који пропраћује вековну повезаност  Бугара са европским народима.

Архива прича о годинама земљорадничког лидера Г. М. Димитрова, проведеним у прогонству. У Вашингтону он је био руководилац емигрантске организације “Бугарски национални комитет”, која се борила за демократизацију Бугарске и раскринкавала изгреде комунистичког режима, а 1951. г. је створио прву бугарску чету која била на служби у базама НАТО у Западној Немачкој.

Др Г. М. ДимитровМој отац је био изванредна личност – он је личним средствима финансирао издавање емигрантског листа и организације и до свог задњег даха се борио за ослобођење Бугарске од комунистичког режима – прича његова кћи Анастасија Димитрова-Мозер, која је даровала његову архиву. – Он је био посланик у Народном собрању од 1931. г. до 1934. г. После државног удара изведеног 1934. г., када је цар Борис Трећи био приморан да пристане на марионетску улогу, забрањене су све политичке странке. 1941. г. Г. М. Димитров је морао да напусти Бугарску јер је монархистички режим послао полицајце да ухапсе лидере опозиције међу којима је био и Г. М. Димитров, па је он емигрирао у Каиро. Одатле је преко радиостанице “Слободана и независна Бугарска” информисао бугарску јавност о стварној ситуацији у земљи и позивао на борбу против савезништва са Трећим рајхом. Вратио се у Бугарску 1944. г. јер је подржавао успостављену власт Отаџбинског фронта, покрета отпора током Другог светског рата, а бугарски народ га је срдачно дочекао. Комунисти су га међутим почели прогањати и ставили у кућни притвор. 23. маја 1945. г. успео је да им измакне – азил у својој вили му је омогућио амерички дипломатски представник у Бугарској Мајнард Барнс, а затим га је авионом одвео у САД. Све до своје смрти 1972. г. Г. М. Димитров разобличавао је комунистички режим и веровао да ће демократија победити и у Бугарској, упркос очају многих људи и њиховом повиновању новој власти.

Епоха тоталитарног режима, у којој је наша земља била одвојена од заједнице слободних европских народа где јој је природно место, потрајала је пола столећа. Бугарска, међутим, има вишевековне везе са народима Старог континента, представљене у албуму “Бугарска и Европа”. Помоћу докумената, фотографија, мапа и скица он разоткрива значајне догађаје и улогу важних личности који су допринели међусобном културном, политичком и економском утицају.

И пошто је реч о догађајима којима је обележен Међународни дан архива, актуелно звучи питање да ли довољно проучавамо прошлост и да ли осмишљавамо оно што читамо у историјским документима како не бисмо понављали грешке?

Анастасија Димитрова-Мозер и Михаил Грујев
Интересовање за оно што се чува у нашим архивима постоји, али било би боље кад би ово интересовање било продубљеније – одговара Михаил Грујев, председник Државне агенције за архиве. – Наш празник је повод да  позовем истраживаче, новинаре и све које прошлост занима да се обрате нашој институцији. Разумљиво је што политичари немају времена да дубље завиру у ту изворну документацију, али је моја велика жеља да нас историја више учи, а њен фундамент су управо архиве. Наша  стална грешка се састоји у томе што не узимамо у довољној мери поуку из прошлости. Зато и данас западамо у екстреме – у национализам и радикализам, у русофилство и османофилство, и то у ситуацији када смо се већ јасно определили за пут нашег будућег развоја.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: Дијана Цанкова и БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Свако од нас може да буде инвеститор

Живимо у новом свету пуном изазова и нових неограничених могућности, али како се ми – Бугари – сналазимо на прагу тзв. „треће финансијске револуције“? „Ми Бугари имамо веома ниско самопоуздање, а политичари и разне спољне силе нас убеђују да смо..

објављено 27.3.24. 12.25

Бугари имају важнијих брига од политичке кризе

За 2/3 Бугара најважнији проблеми су незапосленост – 39% и трошкови живота – 26%, показали су резултати репрезентативног истраживања Евробарометра из фебруара 2024. године. Следећу по важности бригу за 28% испитаника представља здравствена заштита, док..

објављено 27.3.24. 11.32

INSAIT међу водећим светским институтима који раде на вештачкој интелигенцији

Бугарски институт INSAIT остварио је историјски искорак са 16 чланака на Конференцији о компјутерском виду и препознавању образаца (CVPR ) - најцитиранијем форуму за вештачку интелигенцију на свету. Овај успех је земљу уврстио међу првих десет у Европи,..

објављено 26.3.24. 13.12