Недељне допунске школе и лакши приступ бугарском држављанству желе наши сународници на Западном Балкану

Аутор:
Фотографија: БГНЕС

„Бугарске заједнице у Србији, Македонији, Албанији и на Косову требало је активније укључити у дискусије одржане пре самита ЕУ и Западног Балкана 17. маја у Софији. Оне имају добар увид у ситуацију и проблеме у тим земљама и могу пружити пуно релевантне информације, јер су природна спона између Бугарске и влада држава Западног Балкана“ – изјавила је потпредседница Бугарске Илијана Јотова на конференцији у Софији, посвећеној бугарским заједницама као кључном фактору у процесу приступања Западног Балкана ЕУ. Потпредседник владе Валери Симеонов је истакао да ће политику интеграције региона у европску породицу наставити Аустрија, Румунија, Финска и Хрватска зато што је бугарско председавање Саветом ЕУ успело да врати тему на дневни ред Уније. Он је додао да је од битног значаја за регион побољшање инвестиционе климе што зависи како од стабилности и предвидивости привреде, тако и од конкретних ангажмана држава на креирању претпоставки за функционално економско партнерство, засновано на добросуседству. У раду конференције су учествовали и припадници бугарских мањина из Албаније, Србије, Македоније и са Косова – они су изнели проблеме са којима се бугарска дијаспора суочава у тим земљама. Председник Државне агенције за Бугаре у иностранству Петар Харалампијев скренуо је посебну пажњу на ситуацију на Косову и у Србији где се Бугари већ годинама боре да буду пуноправни грађани:

Једна од организација Бугара на Косову поднела је петицију парламенту са преко 500 потписа у којој тражи признавање бугарске националне мањине по примеру на многе друге мањине: црногорске, хрватске и бошњачке. То би им омогућило да ефикасно искористе све могућности развоја које нуди земља у којој живе. Бугари могу бити капитал који ће помоћи на путу европске интеграције Косова. Бугарска мањина је призната у Србији, а сарадња две државе јача, али и тамо се уочавају неки проблеми, тврди Харалампијев.

Ово мишљење је подржао и председник Културно-информативног центра бугарске националне мањине у Босилеграду Иван Николов, који је изјавио да је ток процеса у том граду такав да угрожава опстанак бугарског становништва. Он је изразио бојазан да ће наши сународници тамо бити прва мањина која ће нестати са етничке мапе Европе, а одговорност за то ће сносити како Србија, тако и Бугарска. Према Николову тај је процес већ у току и објашњава зашто је то тако:

Становништво стално стари, остало је премало људи који раде. Индустрија је девастирана и практично таква не постоји од 2001. године, исто се односи и на пољопривреду, да и не говоримо о обуци на бугарском језику.

Други озбиљан проблем Бугара у Србији је то што се у матичну књигу рођених њихова деца уписују са именима, формираним по српском моделу. Александар Димитров из удружења „Глас“ у Босилеграду је предложио да Бугарска потражи савет од других европских држава које имају искуства у спровођењу политике према дијаспори. Као добар пример је наведена Мађарска која је пре две године пружила финансијску подршку својој мањини у Војводини у износу 160 милиона евра, намењену развоју малим предузећима што је мотивисало Мађаре да остану у српској покрајини.

Заједнички и трајни проблеми за бугарске мањине у Србији, Албанији, Македонији и на Косову остаје компликована процедура за добијање бугарског држављанства, као и немогућност да деца из мешовитих бракова посећују суботње/недељне допунске школе. Узрок тога је тривијалан – у већини наведених земаља таквих нема и то намерно, са циљем да Бугари буду лакше асимиловани и да забораве своје порекло, домовину и језик. Изузетак у том погледу чини једино Македонија – у Скопљу је почетком ове године отворена прва бугарска недељна школа која ће доприносити очувању бугарске самосвести.

Превод: Ана Андрејева


Више из ове категориjе

Снимка: EPA / BGNES

Хроника балканских догађаја

Пендаровски: Комисија за историјска питања ушла у ћорсокак Председник Северне Македоније Стево Пендаровски је рекао да је Заједничка бугарско-македонска комисија за историјска и образовна питања ушла у ћорсокак. Својом изјавом да се Гоце..

објављено 22.7.19. 12.46

Бољи услови студирања за Бугаре из дијаспоре на бугарским универзитетима

1993. г. универзитети Бугарске су отворили врата припадницима бугарских заједница широм света.Да би уписали универзитет у Бугарској   они треба да испуне неколико услова : да прибаве доказ бугарског порекла, документ о завршеном средњем..

објављено 22.7.19. 11.58

Семинар бугарског језика и културе окупља у Трнову учеснике из 4 континента

У граду Великом Трнову, старој бугарској престоници, су се окупили представници 4 континента уједињени жељом за изучавањем бугарског језика, наших традиција, историје и садашњице. Предавања се одржавају у оквиру 42. Међународног семинара бугарског..

објављено 19.7.19. 13.59