Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Радионица ткања и веза прима ентузијасте у село Манастир

БНР Новини

Чувари бугарског духа ће кренути на путовање у прошлост како би се посветили традицијама и властитим рукама створили предмете, држећи се, притом, правила и техника израде наших предака. У родопском селу Манастир ће искусни мештани пренети своје знање и вештине ткања радозналим ентузијастима.

Снимка
„Две руке, једно срце“ је радионица ткања која ће средином августа примити најватреније заљубљенике у родопске поњаве, губере и кићенике где ће до танчина савладати тајне ткања и веза, а предавачице ће им бити најбоље ткаље у селу. Полазници радионице ће испратити читав процес ткања – почев од чешљања и дрндања вуне па све до шивења везених назувака. У слободно време ће имати прилику да нешто више сазнају о месним обичајима и заједно са локалном певачком групом изводе изворне народне песме.

Снимка
Иза овог пројекта су Удружење „Нишан“ и локално читалиште „Христо Ботев – 1929.“ Или, другачије речено – двоје младих људи који су се венчали у старинском стилу и који се труде да побуде интересовање за традиције и обичаје код људи.

Снимка
Све је почело кад сам пре пар година почела похађати курс народних игара. И како је он одмицао бивало је све занимљивије и занимљивије
, присећа се Ренета Георгијева. Прво ми је било занимљиво да обучем ношњу, а потом се појавило и интересовање за традиције у различитим деловима земље. Са мужем сам се упознала док смо обоје проучавали традиције и обичаје у селу Манастир. Тако се, буквално само од себе, родила идеја о традиционалном народном венчању. Венчање је било незаборавно и све званице су биле одушевљене овим несвакидашњим доживљајем и не, они нису мислиле једино на то како је све било шарено и лепо, већ пре би се рекло на то да су га осетили. Управо то нас је инспирисало да оснујемо удружење како бисмо људима пружили могућност да кроз традиционална венчања, пројекте, радионице и пројекције филмова доживе и осете наше обичаје.

Снимка
Много људи се осврће у прошлост јер је нит између генерације њихових родитеља и оне њихових бака и деда све тања и тања, а сећања и традиције бледе. Али је нама урођено да трагамо за својим коренима и можемо се њима окренути у једном од најбитнијих тренутака у животу – на венчању, сматра Ренета Георгијева. А то потврђује и чињеница да данас више није реткост видети да се неко венчава по старим бугарским обичајима и у народној ношњи.

Снимка
Млада се прекрива црвеним велом пошто се веровало да је у тренутку преласка из девојачког у брачни живот изложена опасностима
, прича Ренета Георгијева. Обично је родбина младе била тужнија јер се одвајају од ње, док је у кући младожење било веселије. Тако, рецимо, кад је младожења ишао по младу у њену породичну кућу, није требало да је откупи већ да савлада три препреке како би доказао да је достојан ње, рекла је Ренета Георгијева.

Снимка

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: лични архив




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Ново издање фото-пројекта „Ја сам Бугарка“ усијало друштвене мреже

Фото-пројекат „Ја сам Бугарка“, који је изазвао велико интересовање како у Бугарској тако и у иностранству, слави 9. годишњицу свог постојања. Импресивни снимци габровског фотографа Радослава Прванова представљају лепоту Бугарске и бугарског фолклора..

објављено 16.11.23. 10.30

„Странџанска гајденица“ по други пут у селу Кости

Село Кости је 7. октобра домаћин другог издања гајдашког надсвиравања „Странџанска гајденица*.“ Кости је село у општини Царево и једно је од ретких места у земљи где је обичај нестинарство (плес на жеравици) у свом изворном облику постојао све до средине..

објављено 7.10.23. 09.00

Популарна песма „Изашао хајдук Дељу“ у извођењу Надежде Хвојневе

На Дан независности Бугарске присетићемо се популарне народне песме „Изашао хајдук Дељу“, која се изводи скоро на сваком бугарском празнику везаном за некиисторијски догађај. Ова чувена песма из родопског крајау извођењу Ваље Балканске је 1977. године..

објављено 22.9.23. 10.15