115 година од рођења Филипа Кутева – препородитеља бугарске музике и културе

Велики уметник Филип Кутев је амблематска фигура бугарске културе а његова композиторска дела која су призната за класику и данас уживају светско признање.

Рођен у граду Ајтосу, завршио је Музичку школу и Државни конзерваторијум у Софији. Одмах после тога (1930.) именован је за капелмајстора 24. пешадијског пука у Бургасу. У периоду 1935-1939 године радио је у Школи за резервне официре и Војној школи у Софији, имао је активан композиторски рад. На граници 40. и 50. година минулог века латио се оснивања једне необичне за бугарски културни живот формације – Државног ансамбла народних песама и игара који данас носи његово име и који се претворио у важну школу за низ генерација певача, инструменталиста, композитора. Реч је о првом код нас професионалном ансамблу који у свом саставу има хор, оркестар и играчку формацију. Касније су се по том моделу формирали ансамбли широм земље. На самом почетку је Филип Кутев сам бирао и подучавао извођаче, створио је богат репертоар за све три формације Ансамбла, заједно су освојили публику Европе, Азије, Америке. 1963. године, за време турнеје по САД, лист „Њујорк тајмс“ је написао: „Постоји мит да је Орфеј рођен тамо где је сада Бугарска. Изгледа да је то чињеница, а не мит чим његове ћерке и данас тамо певају“. Проф. Елена Кутева – музиколог, директор Ансамбла „Филип Кутев“ и ћерка Филипа Кутева прича:

Као музичар и друштвени посленик био је препородитељ у свом раду. Био је члан руководства Савеза бугарских композитора, као и његов дугогодишњи председник. Говорили су да у оно време није дозволио да неко од тзв. авангардиста буде прогањан као „непријатељ народа“. Захваљујући његовим напорима основани су фестивали у циљу промовисања стваралаштва бугарских композитора, по његовој иницијативи организовали су саборе народног стваралаштва у Копривштици и празнике „Славееве ноћи“ у Ајтосу. Ансамбл је званично основан 1951. године Државним указом. Заиста је то препородитељски рад! Године 1956. Државни ансамбл народних песама и игара је био прва институција која је прошла кроз „гвоздену завесу“ и о томе су писале све енглеске, француске, белгијске критике. Све је то дело Филипа Кутева.


Елена Кутева нам је испричала и које јој је завете оставио отац:

У професионалном раду, било какав он био, мора да постоје естетске и етичке вредности. Морамо да очувато оно што фолклор са собом доноси, све мора да буде на високом „занатском“ и уметничком нивоу. Тог завета се и данас држимо…

Национални фолклорни ансамбл „Филип Кутев” – Шопска свита


Животни и стваралачки пут чланова породице Кутеви везан је за традицију.

Очито је то наша судбина – наставља проф. Кутева. – Моја мајка – Марија Кутева је била ослонац мог оца. Ако мушкарац који се латио неког великог посла, нема некога ко ће да га храбри и подржава – ништа од посла. Као филолог и фолклориста Ансамбла моја мајка је својим знањем, културом, укусом и скромношћу одиграла велику улогу али никада није себе истицала. Моја сестра Надежда Кутева је приредила изложбу посвећену обележавању 115. година од рођења мог оца и 100 година од рођења моје мајке. С Ансамблом смо одржали концерт посвећен мом оцу – Филипу Кутеву, у Бургасу – у граду у којем је он стасао као професионални диригент. 13. јуна – на његов рођендан, приредили смо концерт у крипти храма Александра Невског у Софији под насловом „Тебе поем“. Веома пажљиво одабрали смо дела на програму тако да је концерт заиста био стилски. Приредићемо и велики концерт на којем ћемо извести симфонијска дела пошто је, пре него што се потпуно посвети Ансамблу, Кутев стварао и у области симфонијске, камерне и филмске музике.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: архив и БГНЕС

Више из ове категориjе

„Elephunky Trip“ – нови албум формације „Koka Mass Jazz“

Публика одавно познаје Константина Кацарског. Перкусиониста, бубњар и DJ – он је више година и члан формације „Bluba Lu“ која је постала популарна својим музичким експериментима. Настављајући ову тенденцију Кацарски је основао свој бенд „Koka Mazz..

објављено 18.11.18. 09.05

Латино Греми за пројекат „Еструна“

„ Еструна “ је заједнички пројекат Арканхела и народног хора „Нови бугарски гласови.“ Њихов „Al Este Del Cante“ освојио је награду за набољи фламенко албум на одржаној у Лас Вегасу 19. по реду додели Латино Греми награда. Заводљиво мешање..

објављено 16.11.18. 15.02

У потрази за новим решењима – „циркуски“ „Пајаци“ Леонкавала

Опера „Пајаци“ италијанског композитора Руђера Леонкавала писана је у духу комедије дел-арте. Реч је о путујућој позоришној трупи чији глумци оживљавају ликове Коломбине, Арлекина… Сиже је потпуно пригодан за „спајање“ две савремене сцене –..

објављено 16.11.18. 12.49