Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Одложена еутаназија стоке у Странџи

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Све је почело крајем јуна када су на три фарме оваца у селу Воден, на територији Општине Бољарово, регистрована три случаја сточне куге, типичне за мале преживаре – једне угинуле животиње и друге две у критичном стању. Како би спречили ширење заразе, здравствене власти су наложиле усмрћивање 700 оваца и коза и њихове младунчади. Упркос наметнутим мерама превенције, ситуација је измакла контроли и еутаназија се наставља у селу Кости, Општина Царево, где се, након заразе шапа која је избила пре седам година, од укупно 150 фарми само 6 наставља бавити узгојем ситне стоке. Данас се иста та ситуација понавља због позитивних проби у једном од газдинстава што налаже усмрћивање свих оваца и коза у том селу. У одговору на крајње мере су ветеринари с вишегодишњим искуством изразили сумњу да позитивне пробе, без комплетних анализа, клиничке слике и развоја обољења, саме по себи могу бити повод за масовно уништавање животиња. Упркос томе, како би избегла евентуалне будуће проблеме, Бугарска агенција за безбедност хране је наредила да се приступи еутаназији здравих животиња. А сточарима у међувремену нису издате инструкције како да сачувају своја стада од болести. И тако је дошло до трагедије у селима Крајново, Странџа и Шарково, Област Јамбол, где је 46 проба дало позитивне резултате. Животиња с клиничком сликом обољења опет нема, али су власти, упркос очајничким покушајима сточара да се супротставе строгим мерама, приступиле усмрћивању 2.000 оваца и коза. Згранути масовним усмрћивањем животиња на подручју Странџе, становници Бургаса су блокирали путеве ка селима на територији Области Јамбол. У акцији спасавања стада у Шаркову су учествовали и млади људи из Софије и Варне, који су успели да привуку пажњу јавности. Почеле су кружити и гласине да усмрћивање животиња у околини Јамбола и Бургаса има за циљ да уништи изворе преживљавања локалног становништва, а након што већина њих оде трбухом за крухом, на тим местима ће бити изграђени избеглички кампови и центри. Представници Патриотског фронта Ангел Џамбаски и Александар Сиди су демантовали тврдње. Ово је лаж која се свакодневно изговара а коју опозиција вешто користи, нагласио је Александар Сиди и додао:

То што може да учини влада јесте да исплати одштету овим људима. Али упркос томе, постоји карантински период током којег они неће моћи да гаје животиње. По мишљењу стручњака, реч је о периоду од шест месеци до годину дана. Као прво ће бити исплаћени трошкови одштете, а потом ће се размотрити предлог да сточари из осталих делова земље донирају животиње погођеним фармерима.

У јавности је незадовољство кулминирало када су се на интернету појавили фотографије и видео снимци баке Доре која је одбијала да се растане од својих коза, молећи људе да јој помогну да спасе своје стадо. Тада су, без обзира на финалне утакмице Мундијала, многи отишли у Странџу, направили су живи ланац око мале фарме баке Доре и тиме су спречили еутаназију њених животиња.

Читаво незадовољство проузроковано грубим односом према животињама и њиховим власницима прерасло је у протест испред зграде Владе који је одржан 18. јула, а на којем су учествовали сточари из свих крајева Бугарске са захтевом за оставку криваца који су довели до кризе у сектору.

Срце ми се кида док гледам како људима одузимају животиње, изгубили су људскост… Циљ нам је да спасимо узгој оваца и коза у нашој земљи… Дијалога нема… нити разумевања, ни подршке нема и тако је то више од десет година… Међу учесницима протеста је посебну пажњу привукло стотинак људи, радника пећи за спаљивање животињских лешева у граду Шумену, одевених у жутим мајицама. Подржавамо ове људе и протестујемо против одлуке о затварању пећи за спаљивање. Уместо да се животињски лешеви и отпаци животињског порекла спаљују у пећима што омогућава њихово потпуно сагоревање, они их укопавају, а касније све прелази у воду… тако се после неког времена зараза поново враћа…

А специјалисти ветеринарске медицине су категорични да укопавање животињских лешева значи да ће се за пар година појавити исти вирус. И опет ће трпети сточарство које ионако полако и неповратно умире.

Забринутост због будућности сектора исказао је и проф. Иван Станков из Националне асоцијације узгајивача оваца и коза, који је изнео конкретне цифре:

Губитак ових људи је велики, уништен је њихов извор преживљавања. То су махом стари људи који се вероватно неће вратити узгоју животиња. У годинама демократије се број малих преживара смањио с 11 милиона на 1,5 милиона. Ако је за Јапанце и Кинезе пиринач основна храна, за Бугаре су на првом месту хлеб и сир.

Синоћ је, након седнице Међуминистарског координационог штаба, донета одлука о одлагању еутаназије стоке у Шаркову до званичног објављивања резултата анализе крви животиња, али се дезинфекција и контрола настављају. Очекује се да ће се и европски комесар за здравство и безбедност хране Витенис Андриукаитис данас, 19. јула, састати са бугарским новинарима у Бриселу.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Посланици усвојили Националну здравствену стратегију до 2030. године

Народно собрање усвојило је Националну здравствену стратегију до 2030. године. Документом су дефинисана три главна циља: одрживо унапређење здравља и животне средине; гарантовање поузданости здравствених услуга и смањење неједнакости; ефикасно..

објављено 18.4.24. 17.21
Фотографије: БТА, БГНЕС

Колико ће Бугаре ове године коштати васкршња трпеза?

Реци ми шта имаш на столу да ти кажем шта славиш. Овако би се на шаљив начин могао описати празнични календар код Бугара од давнина до данас. И заиста, трпеза је увек била веома важан елемент како наше свакодневнице тако и наших славља. Изузетак од..

објављено 18.4.24. 11.50

Европски парламент рекао коначно „да“ Пакту о миграцијама и азилу

Након вишегодишњих спорова и неслагања, Европски парламент прошле недеље је усвојио Пакт о миграцијама и азилу којим се уводи обавезна солидарност између држава чланица у случају прилива миграната и једнак третман тражилаца азила на спољним..

објављено 17.4.24. 11.15