Наше дете освојило светску награду за најбољи есеј о очувању океана

Има свега 12 година, али је есејом на тему: „Очување океана и морских ресурса“ одушевио и научнике. Александар Паскалев је ученик Средње школе „Алберт Ајнштајн“ у Софији. Пише песме, воли да чита књиге, а најомиљенија му је научна фантастика. Занимају га проблеми везани за заштиту животне средине и тражи решење за загађење водних ресурса. Све га је ово одвело у клуб за талентоване ученике у склопу програма Министарства образовања и науке, у којем деца имају прилику да нешто више сазнају о глобалним циљевима одрживог развоја УН. У клубу је Десислава Огњанова децу припремила за учешће на међународном такмичењу у писању есеја на енглеском језику на тему посвећену овим циљевима. Због бољег познавања језика је професорка енглеског радила углавном с ученицима виших разреда, али је од ове године укључила и ниже разреде. Тему коју је Алекс разрадио тиче се живота испод воде. Тако је Алекс саставио свој план очувања и управљања океанима, морима и морским ресурсима.

Александрова идеја ме је одушевила, а наиме, он је у улози становника астероида који покушава да кодираним порукама које шаље преко Земљана реши проблеме загађења океана и мора, прича с нескривеним одушевљењем Десислава Огњанова. Деца имају невероватне идеје и ако их ми, одрасли, узмемо у обзир, можемо управо у њима да нађемо решење.


Снимка
У конкуренцији од 700 ђака из укупно 54 земље је есеј бугарског ученика очарао жири и он је позван у град Викторију на Сејшелима где је учествовао у школској дебати финалиста. Дебата је традиционално била посвећена глобалном циљу одрживости. И пошто је 2018. проглашена годином коралних гребена организатори су изабрали Сејшеле. Учесници дечје конференције су подељени у четири групе које заступају интересе владе, грађана, пословних кругова и научника. Алекс је био у групи научника који нуде занимљиве и практичне идеје:

СнимкаПрва идеја је била о морским фармама за различите врсте рибе у приобаљу како би се ограничио риболов. Друга је била о одржавању чистоће океана које да буде законом регулисано. Трећу ствар коју сам предложио биле су мере за смањење емисија угљен-диоксида јер трећина њега одлази у море. Да се забрани употреба вештачких ђубрива која путем река загађују водене басене. И на крају – да цене соларних машина буду ниже него цене бензина како бисмо имали одржив живот.

Након успешног наступа на дечјем скупу је Александар изабран за портпарола деце на састанку којем су присуствовали представници академске јавности, пословних кругова и власти. Током ове дебате су посебну пажњу привукле његове креативне идеје о озонским облацима који би заменили озонски омотач; риби која се храни отпадом; магнету за пластику који ће се звати пластнет; чамцима са сонаром…

Према Алексу, оно што је најопасније за океане јесте пластични отпад који се споро разграђује. На Сејшелима је Алекс био очаран природом и огромним слепим мишевима који навече лете у великим јатима. Спријатељио се с децом из различитих делова света:

Упознао сам много деце, а највише времена сам провео у друштву двојице дечака из Либана, прича Александар. Међу идејама осталих учесника допала ми се она о роботима који би сакупљали отпад испод воде и дроновима који ће облетати изнад плажа и снимати, а исто тако и о сиренама које ће се укључивати кад је неки чамац претоварен рибом.

Оно што је лепо на овом такмичењу јесте да се најкреативнији есеји, они који су заузели прва места, шаљу УН као глас деце приликом доношења одлука о одрживом развоју до 2030. године, каже Десислава Огњанова.

А чиме ће се бавити Александар за 12 година? Да ли ће се посветити науци или фантастичним романима – још није одлучио, има времена до тада. 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: лични архив

Више из ове категориjе

Академско издање истражује фреске у бугарским храмовима из прве половине 19. века

Академско издање „Корпус фрески из прве половине 19. века у Бугарској“ представља фрескопис на овим просторима из предмодерне епохе. Издање је резултат научних истраживања која су у црквама савремене Бугарске спровели стручњаци из Бугарске академије..

објављено 15.12.18. 08.45
Фотографиjа: БГНЕС

Бугарка ради 20 година дуже у односу на период од пре две деценије

Последњих деценија се старосна граница за одлазак у пензију за бугарске жене повећала за 10 година, а ако томе додамо још 10 година одлагања рађања првог детета, испоставља се да Бугарка ради 20 година дуже. Према подацима националног центра за јавно..

објављено 14.12.18. 15.57
Фотографија: БГНЕС

Деца која пролазе кроз „дечје педагошке собе“ МУП нису криминалци

„Полиција ради са много деце, која нису увек починиоци злочина “, подвукла је Благородна Макева, заменик директора Главне дирекције „Национална полиција“ МУП на завршној манифестацији у склопу пројекта посвећеног превенцији дечјег криминала,..

објављено 14.12.18. 14.23