Према анализи Светске банке, уколико Бугарска благовремено не предузме мере за прилагођавање климатским променама, њен  економски раст ће бити озбиљно компромитован. Ако не буду донесене мере за прилагођавање, до 2050. године темпо раста би се осетно смањио након чега би постао негативан. У овом контексту екипа Светске банке тренутно разрађује нацрт Националне стратегије прилагођавања климатским променама, а на сајту Министарства животне средине и вода је објављено да ће исти бити представљен влади до краја септембра.

Током разраде нацрта екипа Светска банке користи примењиване у другим земљама чланицама ЕУ моделе и методологије. Анализирају се могући ефекти климатских промена на 9 кључних области – пољопривреду, биодиверзитет, енергетику, шуме, здравство, транспорт, урбани развој, туризам и воде. Експерти закључују да одавде па надаље потреба за прилагођавањем климатским променама мора да буде у основи доношења управљачких и инвестиционих одлука. Анализе показују да се исплаћује сваки евро уложен у политику смањења утицаја климатских промена. Тако на пример, ако се просечне годишње температуре повећају за 4 степени до 2050. године, може се очекивати да ће сваки инвестирани евро у пољопривреду донети корист у износу од скоро 4 евра. У принципу, код сценарија са повећањем температуре за 4°C, мере прилагођавања би смањиле негативан утицај ове промене на раст са 4,3% на 2,6% БДП. Међутим, у случају недоношења мера прилагођавања, наступиле би и друге тешке последице по Бугарску као што су, на пример, повећање реалних цена у свим секторима привреде, знатно смањење реалних доходака и повећање сиромаштва.

Стављајући акценат на користи од прилагођавања климатским променама, у анализи екипа Светске банке закључује да у сваком случају прилагођавање би могло да знатно ублажи неповољни утицај.

Уредио: Стоимен Павлов