Према наводима анализе Бугарске привредне коморе о спољној трговини за 2017. г., урађене на бази података Међународног трговачког центра (ITC) у Женеви прикупљених из 233 земаља, последњих година извоз робе са већом додатом вредношћу из Бугарске бележи трајан раст. Ова категорија робе чини скоро четвртину укупног извоза земље, не рачунајући ту експорт оружја. Прошле године Бугарска је напредовала за позицију и сада се налази на 61. месту међу светским извозницима. Вредност робе која иде на страна тржишта је 30,2 млрде долара, а највећи удео отпада на електротехнику и електронику (око 3 млрде долара), бакар и производе од бакра (више од 2,7 млрди долара), машинске производе (преко 2,4 млрде долара). Последњих пет година извоз електронике и електронске опреме бележи годишњи раст од око 5%, док је истовремено светски увоз тих производа порастао за 1 процент. Према Привредној комори Бугарске то значи да је бугарска роба из тих сектора конкурентна на глобалном тржишту и истискује неке друге добављаче. Извоз машинских производа такође је повећан (за 2%), док светски извоз остаје непромењен.

Према процени експерата експорт наменске индустрије износи 1,15 млрди долара и ако се дода већ поменутих 30,2 млрд. долара, Бугарска ће у стопу пратити Грчку на светској листи извозника. Лепеза производа којима Бугарска заузима водеће место у светском експорту остаје непромењена већ дуже времена. Истовремено је Бугарска суочена са једним великом проблемом, а то је диверзификација тржишта. Од укупно 4.800 врста робе на извозној листи земље, 570 њих иде у само једну државу. Рецимо руде племенитих метала и концентрати путују скоро искључиво у Немачку. Превелика је концентрација извоза анодног бакра у Белгију и Немачку, кабловских снопова за возила у Турску, челичних цеви за гасоводе у Русију.

Бугарска шаље робу у 199 држава и територија. Најважнија тржишта за њу су Немачка, Италија, Румунија, Турска и Грчка, у које одлази 44% укупног извоза. Следе Белгија, Француска, Шпанија, Русија и Холандија на које отпада 16,4%. У анализи Привредне коморе Бугарске наводи се да би земља могла да повећа извоз у развијеније земље ако постане подизвођач великих компанија и интегрише се у глобалне ланце снабдевања. Уосталом повећана конкурентност бугарског извоза резултат је пре свега пословања интернационалних компанија на бугарској територији, а много мање локалних предузећа, тврди се у анализи Привредне коморе Бугарске.

Уредио: Стоимен Павлов

Превод: Ана Андрејева