Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

„Блгарштици“ – несвакидашњи сусрет непознатих старих песама

БНР Новини
Фотографија: архив

Пре неколико месеци је из штампе изашао зборник „Блгарштици“ у којем су се нашле 672 досад необјављене народне песме из архиве Косте Колева. Славни хармоникаш, композитор и диригент напустио је овај свет 2010. године у 89. години. За собом је оставио више хиљада обрада фолклорних дела, ауторских комада у народном стилу, а компоновао је и музику за плесно-музичке спектакле… Деценије активног стваралачког живота посветио је Бугарском националном радију на којем је радио као дешифрер и руководио малим оркестром 1949. године, а касније је преузео руководство тадашњег Ансамбла народних песама и игара Радио Софије, како се у то време звао БНР. Пре пар година је његова супруга Марија Лешкова одлучила да среди његову архиву.

СнимкаРеч је о огромној архивској грађи коју је он читав живот прикупљао, почев од 1948. године. Није ме изненадило његово интересовање за прикупљање и чување грађе, али током година, занети свако својим послом, нисмо ни размишљали, нити били свесни тога какво смо богатство нагомилали. Супруг ми је песме прикупљао како би једног дана биле од користи њему или бројним певачима и инструменталистима, који су у то време били чланови Ансамбла народних песама и игара БНР. Приметила сам да је песме  груписао према извођачима узимајући у обзир стилистику и карактер сваког од њих. Део песама је из живих радио емисија. Оне нису снимљене на магнетофонској траци. Изводили су их Борис Машалов, Ратка Кушлева, Маша Белмустакова, Рајна Боцова, Катја Танева – некада познати певачи о којима ћете данас тешко наћи информације.

Поред рада као диригент Косту Колеву су стално ангажовали у разним комисијама, пружао је стручно-методолошку помоћ саставима из земље, присуствовао је свим форумима за народно стваралаштво. Он је један од иницијатора првог сабора (натпевавања) у нашој савременој историји, који је 1960. године одржан у Граматикову. Део песама које је тад записао нашао се у поглављу којим почиње зборник „Блгарштици.“ Велики сабор у Копривштици пратио је од самог почетка, исто то важи и за традиционални сабор на југозападу земље – „Пирин пева,“ обилазио је Видински, Пазарџишки и Котленски крај и записивао песме. Нема где није био. каже гђа Лешкова. Стално је одлазио на службена путовања, записивао песме за које је сазнао од случајних информатора.

Занимало га је пуно ствари, притом не само везаних за фолклор, већ за музику у свим њеним облицима, а исто тако и за ликовну уметност, књижевност, различите научне области. Био је човек широких интереса, али је највише волео народну музику. Стално се дивио нашем фолклорном наслеђу, говорио је да је ово својеврсна неправда према осталим народима.


Класификација и избор песама укључених у зборник одузели су неколико година, а дигитализација нотних записа и писање књиге трајало је више од годину дана. Свака песма је пропраћена белешкама – датум на који ју је Коста Колев записао, а у већини случајева и име човека који ју је отпевао. „Превео“ је и старе, дијалекатске речи.

Зборник има 11 поглавља – патриотске песме, песме са сабора и теренских испитивања, из различитих области, док је песмама из Котела, који је према Кости Колеву „гнездо-мајка тракијске музике,“ посветио посебно поглавље. Огроман рад од око 700 страна. Коме ће бити од користи овај зборник? И хоће ли му у савременом дигитализованом свету неко посветити нужну пажњу?

Компликовано питање. Признајем да о томе нисам размишљала док сам радила на књизи, јер ми је једини циљ био да одам дужно поштовање раду Косте Колева и учиним све како би све што је урадио угледало светло дана. Реч је о музичком благу непроцењиве вредности. Верујем да и код нас има интелигентних људи различитих занимања, а исто тако и много младих певача којима ће зборник бити од користи. Интересовање за зборник показали су и наши сународници из иностранства који, рецимо, руководе фолклорним формацијама. Било би ми драго ако удахнемо нови живот овим песмама.

А што се наслова зборника тиче, Марија Лешкова је подсетила да је ову реч користио проф. Иван Шишманов (филолог, писац и политичар с почетка 20. века).

Њоме он означава нешто што је наизглед мало, сићушно, али носи велики и важан садржај, те описује нас, Бугаре, такве какви јесмо. Мислим да је ово најбољи могући наслов зборника старих песама.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

У Јамболу се наставља традиција фестивала маскенбала „Кукерландија“

Овогодишње, 25. по реду издање фестивала „Кукерландија“ првобитно је требало да траје четири дана – од 14. до 17. марта, али је због кончине Патријарха бугарског Неофита један део програма отказан, саопштила је Општина Јамбол. Данас ће више од 3.000..

објављено 17.3.24. 07.30

Конушенски народни оркестар Николе Илијева

Данас свој 80. рођендан слави један од најпознатијих кларинетиста у Бугарској – Никола Илијев. Рођен 7. марта 1944. године у асеновградском селу Конуш, он је одрастао у музичкој породици – његова мајка пева народне песме, а већина рођака свира на..

објављено 7.3.24. 10.48

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30